Ni poljoprivrednici ne žele glifosat i druge herbicide – to dosta košta, a i zagađuje životnu sredinu. Pitanje je samo ko će s površine od jednog ili dva hektara da čupka korov? Ljudi neće, ali možda hoće roboti…

Ilustracija s naslovne fotografije samo je vizija, ali istraživanje koje sprovodi profesor Simon Blekmur kreće se u tom smeru. On je na čelu odeljenja za robotiku britanskog Nacionalnog centra za preciznu poljoprivredu u okviru univerziteta Harper Adams u Edgmondu. Mašine s kojima on eksperimentiše još uvek su ogromne i obično priključene na konvencionalne traktore.

Ali te mašine su prava revolucija u poljoprivredi: prepune su elektronike, senzora i kamera koje studiraju svaku biljku preko koje prelaze, proveravaju sve parametre i biljke i tla na kojem ona raste – da li su je napale štetočine ili bolesti, koliko je vode i mineralnih materija u zemljištu…

Laserom protiv korova? Profesorov Hyperweeder još uvek je pozamašnih dimenzija, ali već danas je sposoban da prepozna 26 različitih vrsta korova i da ih razlikuje od korisnih biljaka. U trenutku kada na osnovu tkiva prepozna korov, mašina postaje agresivna: „Aparat je opremljen kamerama i računarom koje otkriva korov među biljkama. Kad ga pronađe, računar aktivira ili štrcaljku ili laser velike snage koji se usmerava na korov i uništava ga, bez ikakvog efekta na korisnu biljku ili zemljište“, objašnjava prof. Blekmur.

Šta ako robot naiđe na zeca?

Osnovno je to da se „prestane sa razmišljanjem u dosadašnjim vrednostima i dimenzijama“, kaže profesor. Načelo buduće fleksibilne agrokulture znači da će se uzeti u obzir i kvalitet lokalnog zemljišta, vreme, mikroklima, bolesti i svi ostali faktori, kaže profesor Blekmur. A on nije jedini koji na tome radi: i u drugim zemljama se eksperimentiše sa robotima, automatskim letilicama i svim mogućim mašinama u poljoprivredi.

A šta ako robot naiđe na zeca, krticu ili običnog poljskog miša? Da li će i njih da iznenadi laserom? Ili će bar da alarmira domaću mačku? O tome u institutu za sada ne razmišljaju.