U cilju sprečavanja pojave i praćenja štetnih insekata u voćarskoj proizvodnji , neophodno je znati broj i vreme pojave štetnih insekata. Napad štetočina je redovna  pojava u voćnjacima i može dovesti do značajnog umanjenja prinosa, a na drugoj strani prekomerna upotreba hemijskih sredstava izaziva ozbiljne posledice za ekosistem, tako da je upotreba feromonskih klopki sasvim opravdana.
Iako insekti imaju čulo vida, za pronalaženje interesantnih objekata oni se najviše oslanjaju na čulo mirisa.

Feromoni su seksualni mirisi i najčešće privlače samo jednu, tačno određenu vrstu. U prirodi jedinke ispuštaju feromone kako bi se pronašle. Veliki broj insekata koji mogu biti štetni su malih dimenzija i veoma su pokretljivi, pa je njihovo traženje veoma mukotrpan posao. Jedna klopka služi za praćenje samo jedne vrste.
Upotrebom feromona dobijaju se veoma korisni podaci o pojavi, brojnosti i dinamici pojave vrsta koje mogu biti štetne. Kombinovanjem podataka o sumama efektivnih temperatura i podataka o brojnosti vrste na feromonskim klopkama, mogu se u potpunosti iskoristiti prednosti integralnog pristupa suzbijanja štetočine i sprovođenja antirezistentne strategije korišćenjem insekticida sa različitim
mehanizmima delovanja. Najčešće se feromonska klopka sastoji iz mamka, klopke i lepljivih ploča.
Mamak, feromon, se nalazi nanet na plastični, gumeni nosač ili je u cevčici, ampuli. Mamak ne sme doći u kontakt sa kožom, jer se feromoni mogu pomešati ili obrisati, pa privlačenje određene vrste neće biti adekvatno.

Dužina trajanja mamaka zavisi od proizvođača, ali se obično kreće u rasponu od četiri do osam nedelja. Pošto otpuštanje mirisa zavisi najčešće od temperature, ukoliko su temperature visoke, feromone treba češće menjati. Ukoliko su temperature niže, mamak može da se koristi nešto duže, ali ne duže od vremena koje preporučuje proizvođač.

Klopka je obično od plastike, različitog oblika i može se koristiti više puta, ponekad i više godina. Lepljive ploče zavisno od proizvođača i brojnosti mogu se upotrebljavati različito vreme. Najčešće je preporučeni period zamene lepljivih ploča na sedam do četrnaest dana ili kad se ulovi veći broj primeraka. Ukoliko je klopka namenjena za praćenje brojnosti leptira, oni najčešće jako lepršaju krilima, pa ljuspice sa krila umanjuju efikasnost lepka. Neki proizvođači,zavisno od vrste koja se hvata preporučuju zamenu lepljive ploče nakon ulova 15 ili 50 primeraka. Uvek je preporuka da se u jedan voćnjak ili kod jednog proizvođača postave dve klopke za jednu vrstu. Ukoloko se prati veći broj vrsta, razmak između feromona za različite vrste mora biti najmanje 20 metara.

U voćnjake veličine do 5 hektara se postavljaju dve klopke. Ukoliko je voćnjak veći preporučuje se opotreba po jedne klopke na svakih 5 hektara.

Ukoliko jedan voćar ima više manjih parcela preporučuje se upotreba po jedne klopke na svakoj parceli ili najmanje dve parcele.
Stabla na kojima se postave klopke je najbolje obeležiti bojenjem debla ili trakom sa jarkom bojom. Mesto postavljanja klopke zavisi od vrste i treba poštovati preporuke proizvođača. Tako npr. Kod jabukinog smotavca klopka se postavlja na visini 2 do 2,5 metara, obavezno na gornjoj trećini stabla, na rubu krošnje.
Neki od nedostataka feromonskih klopki su da mogu privući insekte iz drugih voćnjaka i sa drugih parcela, a takođe su osetljive na loše vremenske uslove, te njihovo dejstvo može biti umanjeno, tako da u primeni zaštite voćnjaka treba obratiti pažnju na fizičko pozicioniranje same klopke i obezbediti zaštitu za klopke u slučaju pojave atmosferskih padavina.