Naši preci su koprivu koristili vekovima kao hranu i lekovitu biljku za mnoge bolesti. Prepoznatljiva je po zelenim srcolikim listovima prekrivenima sitnim dlačicama koje žare (otuda i naziv žara). Lekoviti su svi njeni delovi – lišće, cvet, stabljika i seme.
Kopriva se upotrebljavala kao izvrstan diuretik i laksativ, kao sredstvo za lečenje oteklina, nepravilne menstruacije, krvarenja, upale pluća, bolesti slezene, gangrenoznih rana, za lečenje kamena i peska u bubrezima i mokraćnim kanalima, kožnih infekcija, bolova u zglobovima, gihta, išijasa… Koprivu odavnina koriste i Rusi za jačanje cirkulacije i ubažavanje reumatskih tegoba, pa se u njihovim čuvenim banjama koriste metlice od koprive kojima se udara po telu. Rusi koprivu tradicionalno koriste i za lečenje bolesti jetre i žuči. Zbog velike koncentracije gvožđa nezamenljiva je u lečenju anemije.
Kopriva se vekovima koristila i kao hrana. U zeljastoj biljci kriju se mnogi dragoceni vitamini C, A, K, B2. Sadrži belančevine, masti, flavonoide, tanin, klorofil, karoten, lecitin, fitosterol, acetilholin te pantotensku, mravlju, sirćetnu i silicijsku kiselinu. Ukoliko se bere mlada kopriva s proleća može se koristiti cela biljka zajedno sa korenom, dok se kod one „starije“ beru samo prva tri lista s vrha.
Zahvaljujući vitaminu K, pomaže u zaustavljanju krvarenja te se stoga preporučuje za regulisanje obilnih menstruacija kao i za zaustavljanje krvarenja iz nosa. Lecitin prisutan u koprivi ublažava bolne zglobove, pospešuje probavu te neguje i jača kosu. Ova biljka pospešuje pamćenje i pomaže kod osetljivosti na vremenske promene.
Vekovima je kopriva bila nezamenljiva u detoksikaciji organizma, jer podstiče rad probavnog sistema, pospešuje izlučivanje tečnosti, čisti krv i mokraćne kanale, pomaže u ublažavanju tegoba povezanih s nakupljanjem i zadržavanjem toksina u organizmu, te pomaže protiv parazita u telu. Koprivu mogu da koriste svi od dece do starijih, a kako nema nikakvih nus pojava bez bojazni mogu da je koriste i trudnice, dok kod porodilja podstiče stvaranje majčinog mleka.
Kako se koristi kopriva?
Ne preporučuje se sveže ceđeni sok od koprive iz sokovnika, jer je što bi rekle naše bake „previše jak“. Kopriva se najčešće koristi kao čaj koji ima specifičan miris i ukus, a ga treba piti dok je topao, jer kada se ohladi dobija otužan ukus. Jedna do dve šolje čaja od koprive dnevno je najbolja preventiva za zdravlje organizma. Korpiva se koristi i kao oblog za ublažavanje tegoba kao što su reuma i upala. Oblozi se pripremaju tako što se sveži listovi koprive preliju vrućom vodom, zatim se u tu tečnost uroni tkanina koja se potom obmotava ili stavlja na bolna mesta.
Kao i sve druge samonikle biljke, bere se u čistoj prirodi, što dalje od zagađenih zona. Mladi listovi koprive, ubrani pre cvatanja su najukusniji za konzumiranje i najbolji su lek. Prilikom berbe, obavezna je upotreba zaštitnih rukavica, jer mravlja kiselina i histamin prisutni u lisnim dlačicama mogu da nadraže kožu i izazovu svrb, bol, crvenilo i oteklinu. Može se kratko blanširati i čuvati u zamrzivaču, a potom se pripremati kao zamena za spanać ili blitvu. Vodu u kojoj ste blanširali koprivu nikako ne bacajte već s njom zalivajte sobno cveće koje biti bujnije i bolje će napredovati nego da koristitete bilo kakvo veštačko đubrivo. Kopriva se može osušti za čaj. Listovi se suše u hladovini na prozračnom mestu, a osušena biljka čuva se u papirnatim kesama.
Recept za čaj od koprive:
Dve čajne kašike iseckanog lišća sveže ili sušene koprive preliti s 250 ml ključale vode. Poklopiti i ostaviti oko pet minuta da odstoji. Nakon toga čaj procediti i spreman je za konzumaciju.