Na području delovanja koje pokriva Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Valjevo, azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) prati se na više lokacija, pomoću lovnih klopki u zasadima kupine, maline, šljive i vinove loze.
Trenutno se registruju jako niske brojnosti ulovljenih imaga, za sada samo u zasadu maline sorte Vilamet, čija berba je završena, kao i berba sitnog i jagodastog voća. U narednom periodu, štete od azijske voćne mušice se mogu očekivati u zasadima kupine i remontantnih sorata maline (Polka, Polana) kod kojih je u toku zrenje i berba plodova.. Na području Kolubarskog okruga, zasada stalno rađajućih sorti je sve manje, jer se zasadi ove sorte sve ređe zasnivaju ili se krče. Rizik za nastanak štete od ove voćne mušice u narednom periodu, postoji za zasade šljive i vinove loze.

U zasadima šljive završena je berba autohtonih ranih sorti šljiva, poput Crvene ranke(piskavac ili ranovača), Čačanska rana, Čačanska lepotica i Čačanska najbolja. U toku je sazrevanje Stenleja i Čačanske rodne. Štete na plodovima nastaju usled polaganja jaja i ishrane larvi. Ženke ove štetočine polažu jaja u zdrave plodove pomoću čvrste testeraste legalice, kojom zasecaju pokožicu ploda čime se otvara put za infekciju različitim vrstama patogena. Razvojem larvi unutar ploda može doći do ubrzanog propadanja i truljenja plodova.

U cilju kontrole populacije ove štetočine i smanjenja rizika od nastanka šteta, u ovom momentu je neophodno preduzeti sve raspoložive mere kontrole, pa se proizvođačima bobičastog, koštičavog voća i vinove loze preporučuju sledeće mere:

• Postavljanje velikog broja klopki za masovno izlovljavanje u cilju smanjenja broja insekata kako za smanjenje trenutnih šteta, tako i za redukciju broja adulta za prezimljavanje.Za izradu klopki mogu se primeniti plastične flaše, u koje se kao atraktant sipa smeša crnog vina, jabukovog sirćeta u odnosu jedan prema jedan i nekoliko kapi detrdženta. Na klopkama se obavezno moraju nalaziti ulazni otvori za odrasle jedinke azijske mušice.
• Preporuka je postaviti veliki broj klopki. Prvenstveno na ivične delove parcele na rastojanju od 2 do 3 metra, a unutar parcele na rastojanju od 5 metara (pogledati šemu postavljanja klopki).
•  Neophodno je skratiti interval berbe plodova u cilju što bržeg njihovog sklanjanja sa parcele.
• Preporučuje se uništavanje prezrelih i zaraženih plodova (odlaganje u burad koja se ne otvaraju sedam dana), kao i kontrola gajbica i druge opreme u kojoj se mogu zadržati plodovi sa larvama i prenositi iz jednog regiona u drugi.
•  Preporučuje se higijena unutar i oko zasada, što podrazumeva uništavanje okolnog divljeg bilja (divlja kupina, zova, džanarika) koje može biti domaćin ovoj štetočini i predstavlja mesto njenog umnožavanja
• Kontrola i higijena ambalaže i druge opreme za berbu zbog mogućnosti širenja na veće udaljenosti transportom. Sprovođenje svih raspoloživih mera kontrole treba da se sprovodi na području celog regiona jer parcijalna kontrola pojedinačnih parcela ostavlja i dalje mogućnost umnožavanja insekata i neće dati zadovoljavajuće rezultate.

  Parcijalna kontrola i primena mera na pojedinačnim parcelama ne daje zadovoljavajuće rezultate, pa je neophodna primena svih raspoloživih mera na području celog regiona.