Koji je put za proizvođače borovnice

Ilustracija: zasad borovnice, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: zasad borovnice, foto: Svetlana Kovačević

Sve veća tražnja na tržištu dala je “vetar u leđa” našim proizvođačima, borovnica zauzima 1.400 hektara u Srbiji. Nastavlja se dalji rast površina, ali i drugi u svetu sade borovnicu.

Cena plodova u berbi je privukla proizvođače jer 5,5 do 6 evra za kilogram daje dobar profit. Prema stručnjacima troškovi uzgoja za kilogram ploda (kada sadnica dođe u pun rod) je 2,5 do 2,9 evra za kilogram. Imamo prednost što naša borovnica dospeva nakon borovnica iz Mediterana, a pre borovnice iz Poljske. Klimatske promene će doprineti pomeranju rokova zrenja da će jednog momenta naša berba se poklopiti sa berbom naših konkurenata. Još uvek naši proizvođači nisu svesni narastajuće konkurencije i da nam sledi viši stepen u razvoju – prerada plodova.

Kada izvozimo uobičajeno su to pakovanja većih težina, ali u Evropi u marketima je pakovanje od 100 – 15 grama. U Švedskoj je borovnica snack (umesto “nezdravih” grickalica) u pakovanju od 60 grama! Eto jednog od načina veće zarade uz dobar marketing plan i prezentaciju na sajmovima. Jedanod puteva veće zarade jei uzgoj borovnice po pravilima organskog načina uzgoja. Imamo prostora za uzgoj koji nisu zagađeni a tržište EU i Skandinavije želi zdravstveno bezbedno voće koje će potrošačima doneti bolje zdravlje. Samo ta odlika višestruko povećava cenu na tržištu.

 

Kako to rade u Belgiji?

Porodična farma je zasadila borovnicu na 1,7 hektara, kao dopunsku delatnost. primenjena je celokupna agrotehnika, sistemi za navodnjavanje, zaštitne mreže… deo borovnica se gaji i pod plastenikom (0,2 hekatara). Plasman je obezbeđen preko kooperacije, čiji su članovi . Sorte su Duke, Draper, Aurora i Liberty. Prinosi u 2019. godini su bili 8.000 kilograma po hektaru (Duke, Draper) dok su kasnije sorte dale 10.000 tona po hektaru (Aurora i Liberty). Sadnice su u četvrtoj godini gajenja.

Borovnica na 1.400 hektara

Ove sezone su bili problemi u uzgoju zbog visokih temperatura. Cene su bile umerene, za kilogram ploda su dobijali od 4,50 do 8,00 evra za kilogram (za kasne sorte). I kod njih se oseća sve veći priliv borovnice iz uvoza (Poljska, Nemačka, Srbija).

Sve se bere ručno, problema sa nalaženjem radne snage je bilo, ali pošto im je ovo dopunska delatnost radnici su prelazili sa gajenja paradajza na branje borovnica. Plodovi koju nisu bile u prvoj klasi (za prodaju za svežu upotrebu) se koriste za proizvodnju sokova i slatkih prerađevina. Udruženi sa četiri člana iz kooperative su pokrenuli ovu proizvodnju kao lokalni proizvod. Uspešno ih plasiraju na lokalnom tržištu.

To je put za naše proizvođače – udruživanje, povećanje ponude novih proizvoda (sok, džemovi, namazi) i direktna prodaje u lokalnim (gradskim) trgovinama, bez posrednika.