Kako sprečiti toplotni stres kod živine

Ilustracija: živina, foto: Marko Miladinović
Ilustracija: živina, foto: Marko Miladinović

Gustina naseljenosti je jedan od ključnih faktora. Veliki broj pilića u objektu loše utiče na više načina: veći broj pilića oslobađa veću toplotu, velika gustina naseljenosti smanjuje mogućnost da se odmaknu jedno od drugog čime se smanjuje efikasnost odavanja toplote radijacijom.

Ventilacija je najvažnija mera. Kapacitet ventilacije mora biti usklađen sa brojem pilića u objektu i samom površinom objekta. Brzina strujanja vazduha takođe značajno rashlađuje piliće, što je osnovna prednost tunelske ventilacije.

Sistem za hlađenje je u uskoj vezi sa ventilacijom. Sistemi za hlađenje vazduha u obliku saća postavljaju se na ulazne otvore za vazduh i oni ga hlade tako što vazduh prelazi preko saća koje se natapaju hladnom vodom. Na taj način vazduh se značajno hladi i kao takav ulazi u objekat. Ovo je najefikasniji način hlađenja živine i imaju ga mnoge farme.

Drugi način je postavljanje raspršivača unutar objekta. Oni pod velikim pritiskom raspršuju hladnu vodu u vidu sitnih kapljica (magle) iznad pilića i time vrše hlađenje vazduha. Ovaj sistem može se primenjivati samo ako vlažnost vazduha nije visoka, jer u protivnom kapljice neće odvesti višak toplote iz objekta nego će pokvasiti piliće i prostirku.

Ilustracija: pilići, foto:Domaćinska kuća
Ilustracija: pilići, foto:Domaćinska kuća

Postavljanje unutrašnjih ventilatora – kada ne možemo da rashladimo vazduh pomoću ranije opisanih sistema, pomaže i ako povećamo strujanje vazduha.  To može da se uradi dodatno „ventilatorima“ unutar objekta, koji su zapravo samo mešači vazduha, koji ubrzavaju njegov protok. Ovde se ne smanjuje temperatura vazduha, nego se povećava brzina kretanja, što piliće može rashladiti. Klapne ventilatora treba ostaviti tako da idu direktno na piliće, a da brzina strujanja bude što veća, što znači da otvori ne treba da budu suviše otvoreni. Brzina od 1 do 1,5 metara po sekundi može se postići običnom ventilacijom, a za veće brzine potrebna je tunelska ventilacija.

Voda – za vreme toplotnog stresa pilići moraju imati dovoljnu količinu sveže i hladne vode. Veoma je bitno da voda bude hladna jer može rashladiti organizam, a broj pojilica povećati jer u tim slučajevima pilići koriste značajno veću količinu vode. Zbog visokih temperatura, kako je rečeno, pilići ubrzano dahću i time se oslobađa veća količina ugljen dioksida i time se narušava acido – bazna ravnoteža u krvi usled smanjenja količine bikarbonata.

Zbog toga je potrebno kroz vodu dodati elektrolite sa ciljem da se nadoknadi gubitak, preporučljivo je i dodavanje vitamina C, vitamina E i vitamina B2.

Hrana – čim temperatura počne da raste pilići smanjuju konzumaciju hrane.

Varenje hrane i metabolizam zahtevaju oslobađanje energije i zagrevanje organizma pa pilići sami izbegavaju da jedu. Poželjno je da u toku najtoplijeg dela dana hrana bude sklonjena od pilića, ako se dočekaju visoke temperature pa se tek onda uklanja hrana tada je već kasno. Veoma je bitno prilagoditi sastav smeše, jer visokoproteinska hrana zahteva više energije za varenje nego masti, pa je potrebno smanjiti količinu proteina, a dodati sintetiči lizin i metionin i povećati sadržaj energije, i to bolje u obliku masti, nego u obliku ugljenih hidrata. Ovakva hrana se lakše vari, lakše metaboliše i tom prilikom se oslobađa manje toplote. Ako se u hranivima poveća sadržaj masti treba dodati vitamin E koji je neophodan za njihovu stabilnost.

Posledice smanjenja konzumacije i izmene sastava smeše osetiće se kroz prirast, ali u letnjem periodu gubitak prirasta je manje bitan od gubitka koji preti od uginuća. Usled gubitka ugljen dioksida do koga dolazi zbog dahtanja dolazi do porasti pH krvi i smanjuje se količina kalcijum – bikarbonata, tako da je u hrani potrebno dodavati mineralne smese sa kalcijumom kao što su koštano i riblje brašno.