Đubrenje poljoprivrednih kultura je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera za dobijanje visokih prinosa i kvalitetnog proizvoda. Pored izbora odgovarajuće količine i formulacije đubrive, vazan momenat je i vreme primene. Biljna hraniva koja se unose mineralnim đubrivima biljakam treba da budu dostupna u fazi porasta ili razvića. Da bi bila dostupna potrebno je vreme da se hraniva iz đubriva transformišu u pristupačne oblike.
Vremenu i načinu primene đubriva naši poljoprivrednici često ne poklanjaju veliku pažnju. Najčešće na svojim parcelama primenjuju celokupnu planiranu količinu NPK đubriva u jednom navratu, sa predsetvenom pripremom zemljišta ili startno.
Vreme primene đubriva najčešće se određuje prema osobinama biljnih hraniva koja se unose đubrenjem.
Azot u đubrivima se nalazi u nepristupačnim oblicima, već mora preći u pristupačne oblike sve do nitrata. Zbog velike pokretljivost azota u zemljištu podložan je ispiranju, te se standardna azotna đubriva ne unose odjednom, nego u više navrata. Složena đubriva koja su namenjena osnovnom đubrenju moraju sadržati azot u amidnom ili amonijačnom obliku. Primena azota pred setvu, zajedno sa setvom ili u prihranjivanju zahteva njegovo brže delovanje, pa se unosi u amonijačnom i nitratnom obliku, ili pak samo nitratnom. Zajedno sa setvom treba izbegavati UREU, jer može delovati štetno na klicu.

Fosfor u zemljištu lako prelazi iz rastvorljivih u manje rastvorljive oblike. Slabo je pokretan, dobro se vezuje za adsorptivni kompleks zemljišta. U zemljištu ne stvara povećane, niti štetne količine, može se upotrebiti u jednom navratu u povećanoj količini. Zbog slabe pokretljivosti potrebno ga je osnovnom obradom uneti na željenu dubinu.
Kalijum je kao i fosfor slabo pokretljiv u zemljištu. Dobro je vezan za adsorptivni kompleks, pa čak može doći i do njegove štetne fiksacije.

Kao i fosfor potrebno ga je uneti osnovnom obradom na željenu dubinu.
Zbog svega toga NPK đubriva treba primenjivati u dva navrata, odnosno 1/2 do 2/3 planirane količine primeniti zajedno sa osnovnom obradom zemljišta. Na taj način najvažnija biljna hraniva unose se na dubinu 20-30 cm, gde je i najveća masa korenovog sistema i biljka ih može nesmetano usvajati tokom vegetacije. Takođe, koren biljaka u potrazi za hranom se bolje razvija.

Ostatak od planirane količine primeniti sa predsetvenom obradom zemljišta, kako bi ga biljke imale na raspolaganju u početnim fazama razvoja.

Određeni broj poljoprivrednih proizvođača je u prethodnim godinama slušao savete struke i na svojim parcelama primenjivao ovaj pravilan sistem đurenja. Na osnovu pozitivih iskustava i postignutih visokih prinosa ovakav način đubrenja uveli su u svoju redovnu poljoprivrednu praksu.