Proizvodnja lešnika u Srbiji je sve popularnija, a Obrenovac se izdvojio kao jedan od centara proizvodnje gde je osnovano Udruženje proizvođača lešnika. Jedna od ključnih mera od koje zavisi uspeh u proizvodnji je rezidba. Da bi bili precizni i jasni u savetima najpre želimo da vam kažemo da se kruna leske sastoji od grana različite veličine, listova, pupoljaka, cveta i ploda. Ova kultura se uglavnom razvija kao žbun sem u slučaju mečije leske koja se razvija kao stablo i može dosegnuti visinu od 25 metara.
Kod žbunastih leski grane su nejednake starosti pa su i različite boje. Kod mlađih grana, odnosno onih koje su stare dve godine, kora je siva i prekrivena sitnim dlačicama, dok je kod starijih grana kora je glatka i tamnije boje.
Od značaja za rezidbu je i prepoznavanje pupoljka koji prema ulozi i značaju mogu biti generativni(reproduktivni) i vegetativni. Generativni su samo cvetni, dok su vegetativni drveni, lisni, prelazni i spavajući. Svaki pupoljak ima okce i suočicu koja preuzima ulogu okca ako ono propadne.

Kada govorimo o cvetovima treba da znamo da je leska jednodoma biljka, što znači da se i muški i ženski cvetovi nalaze na istoj grani. Muški su grupisani u rese, (cvasti) koje su dužine četiri do dvadeset centimetara, uglavnom ih ima više dok je kod sorti PIJEMONT i LAMBERTOVA grupisano po manje resa. Stručnjaci su čak izračunali da po jednom žbunu može biti i po jedan kilogram resa. Važno je znati da se one razvijaju krajem juna i početkom jula i u zimski odmor ulaze potpuno formirane i veoma je značajno da muški cvetovi leske cvetaju već od sredine decembra.

Ženski cvetovi se nalaze u pupoljcima koji liče na vegetativne pupoljke i locirane su u donjim delovima grane ili u gornje dve trećine grane. Takođe se razvijaju u junu i početkom jula, tako da u avgustu imaju sve delove osim plodnika. Od svih vrsta voća i cvetanje se dešava u februaru i martu, s tim da treba imati u vidu da različite sorte različito cvetaju tako da mogu istovremeno da cvetaju i muški i ženski cvetovi, a mogu prvo da cvetaju muški, ili prvo ženski cvetovi i to je za sve sortna karakteristika.
U praksi se pokazalo da leska cveta kada je zbir srednjih dnevnih temperatura dvanaest do četrnaest stepeni.

Najveći broj sorti je samosterilan, tako da je potrebno obezbediti sortu oprašivača. Za oprašivanje je veoma važna vlažnost vazduha kao i temperatura. Kao sorta dobar oprašivač se navodi običan lešnik. U Americi za sortu BARCELONA najbolji oprašivač je sorta DAVIDIJANA dok se u Bugarskoj koriste HEMPELOV RIMSKI, RIMSKI BADEMOLIKI i BADEMOLIKI KOSFORD.
REZIDBA LESKE U RODU
Rezidbom leske treba da uspostavimo dobar odnos između generativnih, (rodnih) pupoljaka i vegetativnih pupoljaka. Posle deset do dvanaest godina od sadnje ona postepeno počinje da smanjuje vegetativni prirast i vitalnost, a to dovodi do slabe i neredovne rodnosti.
Kod leske reproduktivni organi se nalaze na jednogodišnjim grančicama koje mogu biti različite dužine, a najbolji prinosi dostižu se kada su te grančice duže od petnaest centimetara. Treba imati u vidu da leska voli svetlost i da se veći broj ovih grančica formira na periferiji, odnosno na vrhovima krune.

Umerene rezidba se izvodi svake godina sa ciljem da se proredi krošnja kako bi imala što više svetlosti a u Oregonu praktikuju da svake pete godine imaju nešto jaču rezidbu. Takođe se preporučuje da se svake tri do četiri godine radi podmlađivanje, koje se sastoji u skraćivanju grana na pedeset do šezdeset centimetara od zemlje.

Vladimir Perišić kaže da je potrebno vršiti uklanjanje izdanaka kojih bude dosta i najbolje ih je tretirati hemijski, jer ih može biti između pedest i sto, što bi iziskivalo više radne snage. Što se tiče rezidbe, ona se može obavljati odmah posle opadanja lista i pri niskim temperaturam tako da ako imate veće površine treba početi na vreme. Ukoliko se rezidba izvodi redovno, jedno stablo se može orezati za deset minuta u zavisnosti od bujnosti sorte. Naravno, ukoliko se radi individualno može potrajati pola sata, ali suština rezidbe može da bude da za kratko vreme postignete najbolji rezultat, a to je usklađensot između rasta i prirasta.
Prema iskustvu Perišića njegov zasad u dvanaestoj godini starosti imao je prinos ove godine tri tone po hektaru.