Od ručnog rada do lagodnog života

Ilustracija: ručni rad, foto. Jasna Bajšanski
Ilustracija: ručni rad, foto. Jasna Bajšanski

Ljude mogu povezivati različite stvari – ljubav prema hrani, modi, prirodi i još mnogo toga. Ali, kada je nit koja ih spaja kreativnost, iz te veze mora se izroditi nešto što potpada pod kategoriju estetike. Upravo ta nevidljiva nit povezala je devet žena iz Svilajnca i Despotovca koje su osnovale Zanatsku zadrugu za izradu suvenira „ZadrugArt“, prvu te vrste kod nas. Zadruga nema zajedničke prostorije ali ima prodajni prostor u koji iz kućnih radionica stižu najrazličitiji upotrebni i dekorativni predmeti izrađeni od prirodnih materijala u kojima se ogleda beskrajna maštovitost i umešnost. Zadrugarke nisu zanatlije, već su, zbog velike potrebe da izraze kreativnost, svoj hobi pretvorile u posao kojim dopunjuju kućni budžet.

Zadrugu smo osnovale na Vidovdan 2016. godine. Inicijativa je potekla od mene jer sam se i družila sa osobama koje dele moje mišljenje i interesovanja. Kada sam ostavila svoj posao i punu pažnju poklonila onome što volim i što me ispunjava, samostalno sam počela da pravim najrazličitije umetničko-zanatske predmete, onako za svoju dušu. Potom sam se učlanila u jedno udruženje u kojem su, mahom starije dame, vezle, štrikale i heklale. Ali, to nije bilo ono što sam želela. Shvatila sam da jedino zadruga mojim drugaricama i meni može da pruži ono što hoćemo. Naša zadruga ispunjena je toplinom i naš međusobni odnos pre se može porediti sa rodbinskim nego sa poslovnim, objašnjava Jasmina Panić, direktorka Zanatske zadruge „ZadrugArt“.

Ilustracija: oklagija, foto: Jasna Bajšanski
Ilustracija: oklagija, foto: Jasna Bajšanski

Ove žene svoje radove prvobitno su izlagale na svilajnačkom trgu i različitim manifestacijama, a kako Panićeva kaže, svesrdnu pomoć uvek su dobijale od opštine i Zadružnog saveza Srbije na čijem štandu su izlagale svoje radove na različitim, manjim i većim, sajmovima. Pre dve godine Jasmina je nasledila lokal u centru Svilajnca, renovirala ga i u njemu se sada nalazi zadružni izložbeno-prodajni prostor koji je i suvenirnica i daroteka – prodavnica originalnih i unikatnih poklona. U izradi predmeta dominira drvo, a koriste se i staklo kao i reciklirani materijali, i svaki predmet napravljen je rukom, odnosno, za njegovu izradu ne koriste se mašine.  U ručno ukrašenoj ambalaži prodaju se i domaća rakija, slatko i likeri. Naravno, reč je o malim količinama.

-Ljudi vole ovakve suvenire i upotrebne predmete, te ih rado kupuju, posebno oni koji žive u inostranstvu. Specifični smo i po tome što poklone radimo po narudžbini. Nekada kupci dođu sa svojom idejom, a nekada samo kažu da im je potreban poklon za određenu prigodu. Pre nego počenem da osmišljavam poklon sa kupcima prvo moram da porazgovaram o osobi kojoj je namenjen, o njenim interesovanjima, životnoj dobi, o bojama koje voli i sl. Dok pravim poklon više ne razmišljam o tome šta ja volim već se skoncentrišem na informacije koje sam dobila o toj osobi. Volim izazov tako da do sada nisam promašila, uz osmeh kaže Jasmina.

Mandala tehnika za mene je fantastična. Reč je o indijskoh tehnici koja zahteva više vremena ali daje jako lepe rezultate. Šare na staklu nastaju slikanjem tačkica različitih veličina i boja, odnosno svaki potez je jedna tačkica. A da bih to postigla koristim poseban alat. Na predmetima koji se koriste u kuhinji staklo oslikavam tako da se odmah vidi njihova namena. Primera radi, ako je reč o teglici za slatko, na nju oslikavam razno voće. Na bokalima se uglavnom nalazi grožđe jer kupci jednostavno tako najviše traže, priča Jasmina i dodaje da, kada je reč o predmetima od drveta, najtraženije su kutije za nakit u čijem ukrašavanju se kombinuju različite tehnike kao što su dekupaž i slikanje kontur pastom i bojama uz neizostavno dodavanje detalja od tekstila, perlica i slično. A da mašta ne poznaje granice pokazuje i  nadstolnjak napravljen od drveta, odnosno od daščica povezanih kanapom i oslikan novogodišnjim motivima, kao i drvene zastavice kojima se ukrašavaju prozori.

Posebnu pažnju privlače „čipkana“ jaja, a efekat čipke postiže se rezbarenjem najsitnijih detalja. Za ovaj rad našoj sagovornici potrebna je samoća jer samo tako, kako kaže, može maksimalno da se skoncentriše na ovaj posao.

Sada se proizvodi zadrugarki i njihovih saradnica mogu kupiti jedino u Svilajncu ali to nije uvek bila praksa jer su njihove vredne ruke po porudžbini pravile i više stotina predmeta za pojedine manifestacije. A da li ljudi više vole lično da posete radnju „ZadrugArt“ ili je u pitanju nešto drugo, tek putem Interneta ove žene još uvek ništa nisu uspele da prodaju. Ali, Internet im u mnogome pomaže da nauče nove tehnike koje potiču iz razlišitih delova sveta. Kako ove žene kažu, od svojih muževa dobijaju veliku podršku i ako su osmislile „mužomlat“.

Povezano

Iz ove kategorije