Trnjina (lat. Prunus spinosa) spada u grupu listopadnih grmolikih biljaka sa veoma gustom i granatom krošnjom, i trnjem. U zavisnosti od starosti kora se menja od sive sa puno dlačica do gotovo crne kore koja je karakteristična za izuzetno stara stabla. U narodu je poznata i pod imenima trn crni, trnovina, kukinja, mrki trn, trnina, trlinka…
S obzirom na to da raste u prilično nepristupačnim predelima i kamenjarima biljka ima izuzetno jak koren, pa je pogodna za zaštitu strmih i jarugastih terena od erozije zbog obilja široko razvedenog korenovog sistema. Odrasla biljka može da naraste i do pet metara u visinu. Listovi su jajastog oblika naizmenično postavljeni, nazubljenih
ivica i sa sitnim dlačicama na naličju. Trnjina cveta od aprila do maja sitnim beličastim cvetovima i to pre nego što grane olistaju. Plodovi su okrugli tamnoplavi, koštunjavi, slični šljivi, ali dosta sitniji oporog i kiselog ukusa. U zavisnosti od temperature i mesta gde raste trnjina sazreva u julu ili avgustu. Razmnožava se preko semena ili vegetativnim delovima biljke, pre svega iz korena iz koga raste mladica crpeći hranljive sastojke od starijeg stabla u čijoj senci se razvija. U Srbiji trnjina najviše raste na području Stare planine, pokraj Tamiša, kraj oboda kanala i poljskih puteva. Podjednako dobro uspeva u nižim, ali i višim planinskim predelima do 1.500 m nadmorske visine.

Trnjina sadrži najviše vitamina C, a zatim vitamine A, B1, B2, B6, E. Sadrži i ugljene hidrate, glukozu, fruktozu, saharozu, a i fenolna jedinjenja, antocijane, tanine. Pored vode sadrži još i organske kiseline i mineralne materije, natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe i fosfor.

Zbog bogatstva vitaminom C, taninom, organskim kiselinama i fruktozom, plod trnjine delotvoran je kod dijareje i problema organa za varenje. Listovi trnjine su bogati vitaminom C pa se od njega pravi čaj. Od cvetova se prave sirup i čaj koji se koriste za jačanje želuca i podsticanje lučenja mokraće, za uklanjanje kožnih osipa i nečistoća,a dobar je i za podsticanje apetita.

Trnjina živi minimum 40 godina, a karakteriše je brz rast. U rano proleće krase je beli cvetovi koji obezbeđuju neophodan nektar za pčele, a pojavljuju se pre lišća. Nekada se koristila kao živa ograda i ograda za stoku, jer svojim dugačkim trnovima brani prolaz životinjama, kao i za sprečavanje erozije tla zbog svog razgranatog korena.