Pčelar mora stalno biti prisutan na pčelinjaku, da bi proširivao gnezda sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem. Isto tako, da bi redovno isecao novoizgrađene „zaperke“ na ramovima građevnjacima, pošto pčele u njima poklope trutovsko leglo, za borbu protiv varoe.
Samo prirodno rojenje nije dobro u jakoj paši jer dolazi do pada radnog elana i pada u prinosu nektara u košnici. Najraniji simptomi pripreme pčelinjeg društva za rojenje su izgradnja trutovskih ćelija i odgajanje velike količine trutovskog legla. Sledeći simptom, koji se javlja oko 15 dana posle polaganja jaja u trutovske ćelije, jeste polaganje jajašca u prazne matične ćelije na bočnim i donjim rubovima satova. Najsigurniji simptom da je pčelinje društvo ušlo u rojevo stanje je momenat kada jako uzbuđene rojne pčele nateraju maticu da polaže jaja u matične ćelije, a pogotovu kada su već poklopljene larve u matičnjacirna. Posle pojave otvorenih rojevih matičnjaka pčele se smiruju. Kad pĉelinja društva uđu u rojevo stanje, njihova aktivnost jako opada, što traje celih 15 do 20 dana, pa i više. Mlade pčele sve manje hrane maticu i ona polaze mali broj jaja ili čak potpuno obustavlja polaganje.
Radovi u pčelinjaku za mesec maj:
- dovršavati poslove vezane uz stvaranje jakih pčelinjih zajednica;
- ograničavati prostor matici za zaleganje jajašaca;
- sprečiti stvaranje rojevnog nagona u košnici;
- dopuniti prostor satnim osnovama;
- ukoliko je moguće približiti pčele što jačoj pčelinjoj paši;
- osiguravati prostranost medišnog i plodišnog dela košnice;
- planiraju se i osnivaju nove pčelinje zajednice;
- što više se proširuje leto – ulaz košnice.
