Opasan korov

Ilustracija: https://agropress.org.rs/
https://agropress.org.rs/

Zastupljenost korovski vrsta zavisi na određenoj njivi zavisi od više faktora. Pre svega od mesta same parcele da li se nalazi blizu livade i susedne njive zarasle u korov. U tom slučaju širenje korova je brže i lakše, a borba protiv njih teža. Pojava korova zavisi i od tipa zemljišta, intenziteta biljne proizvodnje, agroekoloških uslova i primenjenih mera nege gajenih useva u sezoni.
Jedan od najčešćih korova kod nas je popino prase. Javlja se na livadama, njivama, u baštama, pored puteva, u voćnjacima i vinogradima praktično svuda čak i u gradskim sredinama i po parkovima. U pitanju je slatka trava koja po izgledu podseća na ječam ali samo na prvi pogled. Ovaj korov raste gusto i lako se razmnožava pa može da nanese ozbiljnu štetu gajenim usevima posebno pšenici, opasan je za domaće životinje a kod ljudi može da izazove burne alergijske reakcije u periodu cvetanja.

Lažni ječam

Popino prase (lat. Hordeum murinum) je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Sredozemlja, a danas je zastupljena u celoj Evropi, u jugozapadnim delovima Azije a dosta je ima i u Americi. U našem narodu ovaj korov je poznat i pod imenima mišji ječam, stoloklasa, lažni ječam… Klija u rano proleće iz semena koje klijavost zadržava do dve godine. Raste u visinu do 40 santimetara, stabljika je uspravna, listovi dugački kopljastog oblika a stablo se završava metličastim klasom visine od osam do 10 santimetara. Cveta od maja do jula, plod su sitne semenke koje su jestive i u prirodi ih najčešće grickaju miševi otud i ime mišji ječam. Semenke imaju zaštitni omotač sa oštrim, tvrdim završecima koji se lako, kao udica kače za krzno životinje ili nogavice od pantalona. Jednom kad se zakači teško ga je skinuti posebno kod životinja. Otporno je na vodu čak i pliva po površini ukoliko ga vetar nanese u reku.
Ukoliko se zapati u usevima popino prase može naneti ozbiljnu štetu posebno u pšenici, ječmu ili ovsu, a javlja se i u lucerištima. Usevi pšenice napadnuti ovim korovom imaju sitnije zrno slabijeg kvaliteta jer zbog popinog praseta nije imala dovoljno hranljivih sastojaka prilikom vegetativnog razvoja. Ovaj korov dovodi do usporavanja i ometanja žetve. Ukoliko se sa zrnom pšenice pokupi o popino prase, takvo žito se ne može sejati naredne godine jer će se ponovo zasejati i korov koji će nastaviti da se širi i buja. Osim toga, ova korovska biljka često je stanište brojnih i različitih štetočina poput insekata koji dodatno mogu oštetiti gajene žitarice.

Popino prase je posebno opasno za ovce i pse. Ne samo što se lako hvata za krzno već oštar omotač semena može prodreti u oči, usta, uši i kožu ovaca gde na svaki pokret životinje i pokušaj da ga skine samo još dublje ulazi pod kožu. U takvim situacijama može da dovede do ozbiljne infekcije. Dešava se i da ovca proguta seme ovog korova koje se zaglavi u dušniku što dovodi do uginuća životinje pa vlasnici ovaca moraju da vode računa gde napasaju stado.
Kako se uništava?

Pojava ovog korova može se sprečiti pravovremenim agro-tehničkim merama. Ukoliko se zapati u baštama, voćnjacima ili vinogradima preporučuje se mehaničko uklanjanje čupanjem ili okopavanjem kao i često freziranje. Problem je kada se pojavi u pšenici tada pomažu samo herbicidi na bazi Bentazona i Imazamoksa koji su se pokazali posebno efikasni u iskorenjivanju popinog praseta u lucerištima. Ali, kao i sve druge hemikalije koje se upotrebljavaju u poljoprivredi ne treba ih koristiti proizvoljno i na svoju ruku već se pre upotrebe konsultovati sa stručnjacima za zaštitu bilja.

Seme popinog praseta je jestivo može da se kuva, melje i koristi kao brašno za hleb.
U narodnoj medicini seme se koristilo i u lekovite svrhe. Ima svojstva diuretika i pomaže kod lakšeg i bržeg izbacivanja viška tečnosti iz organizma, pa se najčešće koristilo za lečenje oboljenja bešike. Preporuka je da se ni ovaj narodni lek ne koristi bez prethodne konsultacije sa lekarom.

Povezano