Dragana Ivetić, ponos porodice a i sela

Dragana Ivetić iz Torka opština Žitište nedaleko od Zrenjanina je prelepa devojka koja je nedavno napunila 18 godina. Preplanula je kao da se tek vratila sa mora iako je bronzanu boju, svojom voljom, dobila na njivi. Ona je sve samo ne obična devojka. Dragana vozi traktor, balira seno, ne smeta joj kad zaprlja ruke na njivi ili kad joj se ulje podvuče pod nokte prilikom popravke nekog manjeg kvara.

A opet kad se skocka i sredi čovek bi rekao da nikad ništa teže od kašike nije podigla u životu. Odlikaš je u školu i završila je treći razred srednje tehničke škole u Zrenjaninu. Ova tek punoletna lepotica ponos je svoje porodice ali i čitavog sela. Rado pomaže komšijama na njivi i veruje da i mladi na selu mogu lepo da žive samo je potrebno da se zasuču rukavi.

Dragana je rođena i odrasla u Torku gde i danas živi sa tatom, mamom i starijim bratom.  Iz detinjstva nosi najlepše uspomene i za razliku od ostale dece, nikad je nisu privlačile igrice na mobilnom telefonu.

– Najviše vremena sam provodila napolju, igrali smo se i imali bujnu maštu tako da nam nikad nije bilo dosadno. Sad kada se setim kako smo se igrali i u šta smo glumili kao klinci shvatam da sam već tada znala šta želim da budem kad porastem – sa osmehom na licu ispričala je Dragana za Agrobiznis magazin.

Kao jedanu od najlepših uspomena iz detinjstva seća se vožnje komšijskim traktorom.

– Bila sam baš mala, možda sam imala četiri, pet godina i svake večeri sam s nestrpljenjem čekala komšiju da se vrati s njive. On zatrubi na traktoru a ja istrčim iz kuće i provozam se s njim tih nekoliko metara od mosta do naše kapije. Uvek bi mi bilo žao ako se ne zadesim kod kuće kad se on vraća sa njive pa propustim vožnju s traktorom koji je za mene bio atrakcija. Odrasla sam uz starijeg brata i uvek mi je bilo zanimljivo da se igram sa njegovim traktorima, autićima i kamionima i maštala sam kako ću kad porastem da ih vozim – rekla je ova lepa devojka.

Seća se i kako je naučila da vozi traktor iako je praktično još bila dete.

– Bila sam radoznalo dete koje bi sve da proba, da sazna kako šta funkcioniše. Prvi put kada su mi dali da vozim bila sam još dete. To je ono kad sedneš uz nekog starijeg koji ti ubaci u brzinu a ti samo možeš samo da usporiš, ubrzaš ili staneš. Polako godina za godinu i naučila sam i sama da vozim traktor – dodala je ona.

Danas ume da popravi i manji kvar a učila je gledajući druge kako se to radi.

– Kad se desi neki manji kvar uglavnom umem sama da popravim a naučila sam tako što sam gledala druge dok su popravljali traktore ili automobile. Kad god se negde nešto rasturi ja prosto moram da sam tu da ja to vidim. Moj tata se dosta razume u popravke pa sam od njega i najviše naučila još dok sam bila devojčica – priča sa osmehom na licu naša sagovornica.

Kasnije je upisala srednju tehničku školu i imali su praksu u radionici pa je postala očeva desna ruka u popravkama.

– Ako tata uzme nešto da popravlja ili menja na autu ja sam uvek govorila šta je šta kako se koji deo menja, šta treba da se zameni, kako šta funkcioniše.  Uvek sam jedva čekala da nešto popravlja a da ja znam sve o tome i da mogu da mu pomognem – dodala je Dragana.

Njeni roditelji zaposleni su u firmi a po povratku kući rade seoske poslove.

– Moji tata i mama se bave poljoprivredom tačnije stočarstvom ali nemamo puno zemlje, niti goveda. Uglavnom uzgajamo detelinu, kukuruz i pšenicu  za stoku. I brat i ja im rado pomažemo. Ali radim i na komšijskim njivama koji imaju više grla pa im je potrebno i da pripreme više hrane za zimu za stoku – ispričala je Dragana.

Kako ima najviše deteline uvek ima posla oko košenja, skupljanja sena i baliranja.

– Nedavno sam počela velike rolo bale da prenosim i slažem sa telehenderom. To mi je zanimljivo ali je potreban i veliki oprez. Što se tiče baliranja umem nekada i da se iznervira ako ne ide onako kako ja želim, ali sve je to normalno, zaboraviš i nastaviš dalje. Svaki posao na njivi ima neku svoju lepu strani i svaki je zanimljiv na svoj način. Uz dobru organizaciju ima vremena i za odmor, može sunčanje na njivi i kupanje u bazenu umesto na moru  – ističe naša sagovornica.

Kada su u pitanju planovi Dragani je trenutno prioritet da završi srednju školu i upiše fakultet i to ne bilo koji već nešto vezano za kriminalistiku i policiju. Gde god je život odvede jedno zna uvek će biti vezana za selo.

– Volela bih da ostanem da živim na selu, mada nikad se ne zna šta može sve u životu da se dogodi. Ali čak i ako odem sigurna sam da ću slobodno vreme i leta provoditi na selu, u njivi, da ću dolaziti da pomažem u poslovima- iskrena je Dragana.

Ona veruje da mladi ljudi na selu imaju perspektivu, da se može lepo živeti i od poljoprivrede samo je potrebno zasukati rukave i vredno raditi.

-Treba da pomažemo jedni drugima a ne samo da se omaže. Ako možeš pomozi ako ne, nemoj ni da odmogneš, da naučimo da delimo sa drugima i svima će nam biti lepše – zaključila je ova lepa i pametna devojka.

 

Povezano