BELINA, drenak nežnoroze, samo su dve od 11 novih sorti vinove loze, nepoznatih u svetu, koje su otkrivene u vinogradima širom Srbije.
Reč je, najverovatnije, o starim autohtonim sortama, pokazuju rezultati projekta „Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“, koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
Kako bi sačuvali srpske čokote, od kojih su neki stari i sto godina, projekt je počela grupa naučnika sa Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu.
Prema rečima Željka Tomanovića, profesora Biološkog fakulteta i dopisnog člana SANU, uzeta su 163 uzorka iz najznačajnijih vinograda u Srbiji – Župa, Toplica, Negotinska Krajina, Šumadija i Vojvodina, i to uglavnom iz starih zasada.
Cilj istraživanja je bio da se primenom najsavremenijih genomskih tehnologija detektuju, eventualno, do sada nepoznati genotipovi, odnosno sorte, utvrdi njihovo poreklo i dalje valorizuju na rastućem vinskom tržištu – kaže prof. Tomanović.
– Takođe, radili smo na utvrđivanju pedigrea naših poznatih autohtonih sorti, kao što su prokupac, crna tamjanika, bagrina i začinak. Ova istraživanja će značajno doprineti i boljem poznavanju duge i bogate istorije srpskog vinogradarstva.
Profesor Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta, ističe da je ovaj projekat samo mali primer značaja savremenih molekularno-bioloških metoda u rastućoj bioekonomiji zasnovanoj na znanju. On podseća da su profesori sa ovog fakulteta nedavno imali istraživanje i veoma značajna otkrića o našem i poreklu drugih naroda na Balkanu.
– Primenom SSR i SNP markera identifikovano je 60 genetičkih profila, odnosno 49 različitih sorti, većinom autohtonih za Srbiju i ostale balkanske zemlje – navodi koordinator projekta prof. dr Miodrag Grbić, gostujući profesor Biološkog fakulteta i profesor na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi.
– Najznačajniji rezultat je da je otkriveno 11 do sada nepoznatih, najverovatnije starih autohtonih sorti u istraživanim vinogorjima, koje su uglavnom na ivici nestanka. Takođe, nađeni su roditelji nekih autohtonih, kao i sorti sa šireg područja Balkana, kao što su, na primer, kevedinka i žilavka.
On ističe da ovo istraživanje predstavlja samo vrh ledenog brega onoga što se krije u vinogorjima Srbije. Nedostaju uzorci iz delova juga Srbije i Kosova i Metohije, gde je bio centar naše srednjovekovne države. Grbić očekuje da se sledeća faza ovog istraživanja nastavi sa još većim entuzijazmom s obzirom na odlične rezultate ove pilot studije.
Kako otkriva Miroslav Nikolić, pomoćnik direktora za nauku Instituta za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, analizom uzoraka iz starih vinograda u Negotinskoj Krajini otkriven je jedan nepoznat genotip, po svojstvima sličan staroj sorti bagrina.
– U Šumadiji, u prekalemljenom vinogradu čija se starost procenjuje na oko 150 godina, pronađena su tri nepoznata genotipa, koji podsećaju na stare sorte drenak i plovdina, koju u tom kraju zovu lisičina – objašnjava Nikolić. – Takođe, u okolini manastira Rača, kraj Bajine Bašte, nađena je zadivljala vinova loza, koja po debljini stabla može biti veoma stara, a čija se sekvenca, takođe, ne nalazi u bazama podataka.
– U vinogradu porodice Radomira Rajkovića, starom oko 90 godina na lokaciji Sredoman, pronađeno je nekoliko čokota sa nežno roze bobicama po kojima je i sorta dobila ime od lokalnog stanovništva drenak nežno roze – kaže prof. dr Slavica Todić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. – Interesantno je da genetička analiza pokazuje potpunu podudarnost sa čokotom nađenim u Šumadiji. Drugi nepoznati genotip je otkriven u Bratićima, u vinogradu porodice Ivanović, starom 75 godina. Po svetloj boji bobice sorta je dobila naziv belina.
Rezultati istraživanja biće predstavljeni 27. septembra na predavanju u SANU, a predavanje će održati prof. Hoze Zapater, direktor Instituta za vino i vinovu lozu i jedan od vodećih evropskih istraživača vinove loze.
10.000 VRSTA
PROCENA je da postoji više od 10.000 gajenih sorti vinovih loza, čiji je divlji srodnik Vitis vinifera L., subsp. sylvestris poreklom iz regiona Južnog Kavkaza pre oko 8.000 godina. Međutim, samo 15 sorti čini više od 50 odsto ukupne svetske vinogradarske površine. Poslednjih decenija, tržišta vina kao i klimatske promene promovišu očuvanje i eksploataciju autohtonih, odnosno lokalnih sorti.
VOLNIJEV HERBARIJUM
Analizom je obuhvaćeno i 103 herbarska primerka vinovih loza Volnijevog herbarijuma iz Sremskih Karlovaca iz perioda
1812-1824. koje su se gajile na Fruškoj gori i okolini. Kako ističe Milica Rat, sa PMF u Novom Sadu, izuzetan je značaj ovog herbarijuma za istoriju našeg vinogradarstva.
– Do sada je analizirano 27 uzoraka koji odgovaraju današnjim poznatim gajenim sortama. Međutim, najveći broj uzoraka nisu mogli biti identifikovani, što znači da su te sorte najverovatnije nestale – kaže profesor Grbić.
