Na 18 km istočno od Pirota, na desnoj obali reke Jerme, u blizini sela Sukovo, u podnožju brda Carev kamen, smešten je manastir posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, u narodu poznatiji pod imenom Sukovski manastir.

Današnje celokupno manastirsko imanje manastira Sukovo  pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin tako da je on ovde često boravio. Jednom, šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao. Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove.  A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena anđelima i naredila mu da na mestu zvanom „Crkvište“ otkopa manastir. Velja, sa još nekoliko meštana, a pod nadzorom krupačkog jereja Jovana Madića na tom mestu poče da kopa i nađoše kandilo i ikonu,š to je upućivalo na postojanje pređašnjih temelja hrama Božijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vređa, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše. Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da će pomoći gradnju hrama.

-Kada je bratstvo  došlo iz manastira Prohor u manastir Sukovo, počeli su ozbiljnije da se bave preradom mleka u mlečne proizvode. Imali su nekih sedam krava i njihov broj se vremenom povećavao, do sadašnjih trideset.  priča na, monahinja  Marta, i dodaje: Mlečnost krava je oko 25 l po grlu, štalski je uzgoj.  U početku smo imali kačkavalje za sopstvene potrebe,  a kasnije smo oformili mini mlekaru , i danas imamo oko 900 kg kačkavalja mesečno. Naše su krave, naše mleko, naša ishrana za stoku. Imamo dvadesetak hektara obradive  površine , i to je dovoljno za ishranu krava.

Monahinja  Marta istile da imaju i plasteničku proizvodnju, tako da ništa ne kupuju, imaju za svoje potrebe.

– Uglavnom sam ja zadužena za mlekaricu i od samog početka sam želela da pravimo punomasne kačkavalje sa raznim začinima. U našem asortimanu imamo krstaš, star 40 dana, imamo i stare kačkavalje koje smo nazvali delikatesi, koji su stari četiri meseca. Tu su i kačkavalji sa začinima: susamom, nanom, kimom, čubricom, suvim grožđem, orahom, bosiljkom, origanom, belim lukom, ruzmarinom. Reč je o sirevima u koje se dodaju lekovite biljke, a kačkavalj, kao i sir, prave se na tradicionalni pirotski način. Novo u ponudi je i pavlaka sa topljenim kačkavaljem, odličnog ukusa, imali smo tu čast da probamo.

Tu je i  sir  ćubek, odnosno “ruža kačkavalja” koji ostaje kao višak kada se sir pakuje u kalupe. Prilikom pravljenja sira izdvaja se masnoća od koje prave najkvalitetniji maslac a od surutke prave urdu koja je idealna za one koji ne smeju da jedu “jake” sireve.

Kako je istakla Marta imaju nameru da prošire mlekaru, jer se njihovi proizvodi sve više traže. Imaju pomoć države, dobijaju subvencije, ali će probati i za mlekaru, jer svaka pomoć je dobrodošla.

Svako ko poseti manastir može da kupi sir, a oni koji nisu u prilici da posete manastir, a žele da probaju sir mogu da ga poruče i dobiju putem brze pošte na kućnu adresu.

“Kačkavalj pravimo kao što je mohaninja marta rekla na tradicionalan način, a beli sir od nekuvanog mleka, odnosno bez pasterizacije tako da se sačuvaju svi enzimi. Kačkavalj mora da odstoji 40 dana pre nego što se konzumira a “čuva” ga so, i ništa drugo, objašnjava  za kraj Mile Cvetković, majstor za pravljenje manastirskog sira, koji je zajedno sa Martom zaslužan za vrhunske proizvode.