Poznato je da Osečina važi za prestonicu šljivarske proizvodnje u Zapadnoj Srbiji. Pored kvalitetne sveže i suve šljive, ali i maline i kupine, ovdašnji meštani prepoznatljivi su i po prerađenim proizvodima od voća.

Da se ništa ne prepušta slučaju i da prerađen plod donosi znatno veću zaradu od onog prodatog u svežem stanju, svedoči i Kata Ilić iz osečanskog sela Lopatanj. Već desetak godina uspešno se bavi preradom voća u sokove, slatka, likere i druge proizvode, u čemu joj pomažu suprug i svekrva.

-Kada sam počinjala bilo je tu malo i straha, kako će sve ići i da li će se proizvodi dopasti kupcima. Međutim, vremenom se stekne pouzdanje, ljudi te pohvale, upoznaju, što daje volju za dalji rad. Ja sam zadovoljna, ne očekujem previše, jer je ovo dodatni posao pored svega drugog na imanju – kaže Kata Ilić.

Ilići se inače bave voćarskom proizvodnju i na preko pet hektara gaje jabuke, šljive, kupine, maline. Niska otkupna cena i nestabilno tržište u velikoj meri su uticali da se odluče da voće a i povrće koje proizvedu na svom gazdinstvu prerade i tako plasiraju na tržište. A nude sve što može da zainteresuje kupca i drugim domaćicama olakša posao u kuhinji. U ponudi su razna slatka od svih vrsta voća, pekmezi, dzemovi, voćni likeri, domaći sirupi od maline, kupine,zove, nane, višnje. Tu je i domaća rakija, kupinivo vino, sušeno voće.

-U početku je to bila dosta manja količina prerađenog voća i mnogo sam više eksperimentisala. Bilo je dosta više proizvoda, ali se vremenom vidi šta se od toga više traži. Pojedine proizvode, koji ne mogu dugo da stoje, sam izbacila iz proizvodnje, dok sam kod pojedinih povećavala količinu. Vi{e se baziram na razne vrste likera, slatko od šumskih jagoda kojih je na poćetku bilo 50 tegli a sada proizvedem 500 tegli godišnje, ili pekmez bez šećera – priča naša sagovornica.

Da intersovanja ima svedoči i podatak da od prvog voća koje stigne za branje pa tokom godine proda nekoliko hiljada tegli ovih slatkih proizvoda. Dosta mušterija, koje je sticala godinama, ima kaže u Valjevu i okolini, ali I beogradu. Pojavi se na nekoliko ovdašnjih sajmova, što je navodi  sasvim dovoljno.

-Ove godine sam se bazirala na proizvodnju jabukovog sirćeta jer imamo dosta divlje i jabuke kolalare koje nisu prskane. Pored toga najviše se prodaje i šljivani kolač. Sve se radi po starim  već isprobanim receptima na šporetu na drva. Ceo život se uči, pa se tako i recepti usavršavaju. Neki recepti se malo i izmene, pa tako šljivani kolač koji se sušio na listu vinove loze ja sada sušim na papiru za pečenje. Bitno je da se dobije kvalitetan proizvod – objašnjava Kata Ilić.

I pored sušne godine kvalitetet plodova  za preradu kaže bio je dobar.  Navodnjavali su zasade i trudili da dobijemo veću količinu, “ali smo u principu zadovoljni, jer kada je suša i plodovi su kvalitetniji“.

Inače, većina proizvođača voća koji se uz to bave i preradom kažu da bi im veća potražnja, ali i bolji uslovi na tržištu stvorili uslove za udruženje i tada bi bili u prilici da širie proizvodnju i uz dobar marketing da  robu možda ponude i velikim trgovinama ili izvoze.