Samo jedna šolja mleka obezbeđuje organizmu 30 odsto dnevnih potreba kalcijuma koji izgrađuje i održava kosti i zube jakima. Zbog toga se redovna upotreba kravljeg mleka preporučuje deci i tinejdžerima u periodu rasta i razvoja. Lekari savetuju da se mleko redovno pije u poznom životnom dobu za regeneraciju koštanog tkiva koje se gubi starenjem. O upotrebi mleka kod odraslih ljudi vode se brojne polemike zato se kao zdrav izbor mogu koristiti  mlečni proizvodi kao što su kiselo mleko, jogurt, pavlaka i kefir. Već vekovima ovi mlečni proizvodi se koriste ne samo kao hrana, već i lek u narodnoj medicini. Agrobiznis magazin je istraživao šta sadrže i zašto su sve dobri ovi proizvodi. Titulu najboljeg bez premca je dobio kefir.

Kiselo mleko se pod raznim imenima širom sveta koristi već vekovima i najčešće se pravilo od kravljeg i ovčjeg mleka. Otkriće kiselog mleka pripisuje se bugarskim stočarskim plemenima koja su tehniku kiseljenja mleka otkrili narodima Osmanlijskog carstva. Proslavio ga je Sulejman Veličanstveni u 16. veku kada je svog dvorskog lekara poslao da izleči kralja Francuske od stomačnih tegoba posle čega je kiselo mleko nazvano “čudotvornim lekom za kralja”. Kiselo mleko se pije da okrepi dušu, izleči telo, a u narodnoj medicini se smatralo za eliksir mladosti u kome se krije tajna dugovečnosti.

Dobija se kiseljenjem tj. fermentacijom mleka, odnosno kad se u sveže skuvano i toplo, ali ne vrelo mleko doda čaša kiselog mleka. Sve se izmeša i ostavi na toplom na temperaturi između 16 i 20 stepeni oko četiri sata da se mleko prirodno fermentiše. Nakon toga se stavi u frižider. Važno je da mleko bude sveže i da ne zagori prilikom kuvanja. Kiselo mleko je bele boje, glatko je i čvrsto, ima blago kiseo ukus i sadrži samo 65 kalorija u 100 g. Prirodno reguliše balans bakterija i crevne mikroflore, a u narodnoj medicini koristi se kao lek za stomačne i crevne tegobe, ali i kao vrlo efikasno sredstvo protiv opekotina od sunca na koži.

Jogurt je fermetisani mlečni napitak koji se dobija zagrevanjem mleka i dodavanjem bakterija iz mlečne kiseline. Smatra se za probiotik zato što sadrži ‘’dobre’’ bakterije koje pozitivno utiču na crevnu floru i imuni sistem. Veruje se da se jogurt u ljudskoj ishrani koristi od 6. veka pre nove ere, a stari Grci su ga pili zaslađen medom. Sama reč jogurt je turskog porekla i potiče od glagola ‘’yogurmark’’ što znači ‘’zgusnuti’. Sličan je kiselom mleku ali je tečniji i blažeg ukusa, mada postoji i grčki jogurt koji je kremaste strukture u odnosu na onaj koji smo mi navikli da pijemo. Jogurt sadrži „dobre“ bakterije koje jačaju imuni sistem, belančevine koje stimulišu rad mozga, kalcijum, proteine, vitamine D i B12 koji je neophodan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca što utiče na snabdevanje organizma kiseonikom. U narodnoj medicini koristi se slično kao i kiselo mleko za stomačne probleme i protiv opekotina.

Uporedo sa nastankom jogurta razvijala se i tehnologija pravljenja pavlake. Veruje se da su stari Rimljani pravili pavlaku, doduše drugačiju od ove kakvu mi danas jedemo. Pavlaka nastaje skupljanjem masnoće sa površine mleka. Usled delovanja bakterija mlečne kiseline mleko se kiseli kao i pavlaka koja se prikuplja na površini. U zavisnosti od dužine stajanja kao i stepena kiselosti dobijamo slatku pavlaku koja se koristi za kolače kao šlag, kiselu pavlaku koja se prikuplja u odmakloj fazi kiselosti, ili neutralnu pavlaku koja je gusta tečnost koja se upotrebljava za pripremu raznih vrsta soseva. Pavlaka u tragovima sadrži organske kiseline, mikroelemente, vitamine A, E, B2, B12, C koji povoljno utiču na zdravlje ljudi. Zbog činjenice da sadrži kalcijum korisna je za rast i jačanje kostiju. Mana joj je što sadrži dosta masti pa je treba umereno upotrebljavati. U narodnoj medicini koristi se za ublažavanje stresa i to tako što se u pavlaku doda kašičica meda.

Kefir se smatra najzdravijim mlečnim proizvodom. Sličan je jogurtu ali blagog ukusa i glatke teksture. Kefir vodi poreklo sa Kavkaza, poznat je po svojim lekovitim svojstvima i kao preventiva mnogih bolesti. Bogat je antibakterijskim i probiotskim svojstvima, a može se praviti od bilo koje vrste mleka. Priprema se od prokuvanog i ohlađenog svežeg mleka i kefirne gljive koja se stavi u staklenu posudu nalije se hladno mleko, pokrije gazom i ostavi na sobnoj temperaturi 24 sata. Nakon što se mleko ukefirilo gljiva se izvadi, opere pod mlazom hladne vode i ponovo može da se koristi ili čuva u malo mleka u frižideru. Kefir zadržava svežinu 4-5 dana i čuva se u frižideru. Mogu da ga piju i osobe osetljive na laktozu, jer se gljiva  hrani mlečnim šećerom i na taj način „pročisti“ mleko od laktoze.

Ovaj napitak specifičnog ukusa prava je riznica minerala i vitamina, uključujući i B12. Sadrži korisne bakterije koje pomažu da se obnovi crevna flora, reguliše varenje, očisti debelo crevo i spreče gastritis i čir. Kefir čisti sve unutrašnje organe od jetre, slezine, žuči, preko krvnih sudova, jača i nervni sistem, reguliše spavanje, otklanja malaksalost i umor, poboljšava pamćenje…