Borač je poreklom iz severne Afrike a u Evropu su ga doneli Arapi. Gaji  se u baštama zbog prelepog cveta a i ukusa koji je sličan krastavcu, pa se mlado lišće upotrebljava za salatu ili kao povrće, slično kao španać i kopriva.

Ova biljka raste i kao samonikla, u prirodi a može se naći na livadama a posebno ga ima u primorju.

Borač u narodu ima dosta imena: boražina, volujsko uho, volovski jezik, boraša, borac… Kako god ga nazivali, ova je biljka dar božji, poznata i koristi se od davnina, koristili su ga i cenili stari Rimljani. To je jednogodišnja zeljasta biljka, uspravnog stabla koje je razgranato, šuplje i prekriveno čekinjastim dlačicama, može da izraste i do 80cm u visinu.

Borač je u bašti biljka zaštitnik ostalog povrća, povoljno utiče na rast susednih biljaka i poboljšava ukus povrća. Posadite ga u bašti između jagoda i paradajza, gde god mu nađete mesto, borač ga zaslužuje. Zatim uživajte u njemu, bašta će uživati sigurno. Jedini problem kod uzgoja borača je to što, kada već izraste, obilne kiše mogu da ga obore, a on neće moći da se uspravi. Možda bi mali oslonac vredeo da se održi uspravnim, jer on jeste borac za sve oko sebe. Pogledajte i video prilog gospodina Mareta o ovoj izuzetnoj biljci.

Sitno iseckani listovi daju prijatan, osvežavajući ukus letnjim napicima. Borač se u raznim svetskim kuhinjama koristi na brojne načine. Kinezi listove pune i uvijaju slično sarmicama od vinovog lišća. Nemci ga koriste uglavnom u sosovima, salatama, uz lisnato povrće, a u Engleskoj je omiljen za aromatizovanje alkoholnih pića. Sveži, kandirani, ili cvetovi smrznuti u kockicama leda koriste se za ukrašavanje jela, slatkiše i pića. Listovi su izvrsni izmešani s kuvanim povrćem na puter, sitno naseckani u sosove za sendviče ili testeninu, u jogurtu, sirnom namazu ili mekanom siru. Borač se koristi i za pripremanje krem supa. Danas se na tržištu može naći borač u prerađenom stanju i to u prahu i sušeni.