Stigmina carpophila je bolest koja napada sve vrste koštićavog voća. Osim šljive napada i breskve,nektarine, trešnju, višnju, kajsiju. Napada list, plod i mladare.
Na listovima se mogu naći okruglaste crveno-smeđe pege, obično oivičene tamnijim rubom. Unutrašnji deo pege ispada – odumrlo tkivo i tako list postaje šupljikav. Po tome je i bolest dobila ime. Uzrok tog ispadanja predstavlja antitoksičnu odbrambenu reakciju biljke na delovanje patogena. Jače zaraženi listovi otpadaju, kod nekih sorti i pre nego što jače postanu šupljikavi pa voćka u slučaju jačeg napada ostaje gotovo bez lišća.
Osnovno prskanje je preparatima na bazi bakra u opadanju listova u jesen, pa sve do bubrenja pupoljaka. Ali, to nije dovoljno pa je potrebno fungicidima izvršiti još 3-4 prskanja. Prvo odmah posle cvatanja, drugo 2-3 nedelje nakon toga i treće za tri nedelje nakon prethodnog otprilike. Ovo je prosečno i zavisi od padavina kao i od godine.
U jako kišovitoj godini bolest je teško u potpunosti zaustaviti, isključivo ako se uselila u zasad, jer je tada njen infektivni potencijal visok. Treba nastojati da se prskanja obave pred kišu ili ako dopusti vreme u početku kiše. Dakle, isključivo preventivno. Preporuka je i sadnja otpornijih sorti, rezidba oštećenih (rak-ranice) i osušenih grančica.
Opasnost šupljikavosti nije samo u tome što ona dovodi do gubitka berbe u toj godini, već i u tome što inficira pupoljke i izdanke. Ti izdanci ili odumiru ili izlučuju smolu, a pupoljci se ne razviju. Stabla s jačim smolotokom se čak mogu i osušiti u celosti.
