Nikola Đorđević programer i IT stručnjak iz Jagodine još kao dečak je sa ocem išao na pecanje. Godine su prolazile, život ga je odveo drugačijim putevima, a onda je na nagovor prijatelja Bojana Brajkovića rešio da se vrati pecanju. Izvadio je dozvolu i dvojica drugara su nedavno bili na pecanju na Gružanskom jezeru u selu Žunje kod Knića. Krenuli su da pecaju babuške ne sluteći da će se kući vratiti sa dva trofeja.
-Mi zapravo išli da pecamo belu ribu, to su laki fiber štapovi sa tankom strunom od 0.14. Pecali smo na veštački pop up mamac za babuške i uspeli smo da upecamo tek nekoliko sitnih belih riba kad se u jednom trenutku štap savio. Krenuli smo u kontru, ali nam je riba izvukla sve strune i pomrsila štapove. S obzirom da je struna bila izuzetno tanka morali smo polako da ga izvlačimo. Kad je kreneo da pliva ka obali shvatili smo da smo ulovili nešto mnogo veće od babuške. Bio je to smuđ od 3,8 kilograma – ispričao je Nikola.
On i njegov drugar su verovali da se ova pozamašna riba slučajno upecela, zato što smuđ ide na živ mamac.
-Smuđ je grabljivica, riba koja jede drugi manju, živi ribu, tako da verujem da se zaista slučajno zakačio za našu udicu. Bogami pola sata je trajala borba sa ribom dok nismo uspeli da je izvučemo na obalu. Naša struna je predviđena za ribu do dva kilograma, male su udice tako da je trebalo dosta strpljenja i umeća da upecana riba i izvuče na obalu – dodao je on.
Ali, to nije bio kraj iznenađenjima tog dana. Posle sat i po ponovo se za udicu zakačila nova, ovog puta još veća riba.
-Desila se potpuno ista situacija, samo što je ovog puta smuđ bio još veći i težak 4,2 kilograma – rekao je Nikola.
Njihov ulov izazvao je oduševljenje drugih pecaroša koji su došli da vide kako su uspeli da izvuku tako veliku ribu na tako tanku strunu. Deca su se slikala sa njihovim ulovom, ali i ponosnim pecarošima Nikolom i Bojanom.
-Šta se zapravo desilo? Mi smo bacali hranu za belu ribu, neku fiber hranu i standarnu primamu za babušku – kukuruz šećerac i pšenicu. Napravili smo hranilište na koju je došla bela riba koja je privukla i smuđeve. Čak i za nas, posebno za Bojana koji je iskusan pecaroš, bilo je iznenađenje kako smo uspeli da ih izvučemo na tako male udice i tanke strune – dodao je on.
Prema njegovim rečima gružansko jezero je izuzetno bogato ribom i to velikom, pa se tu mogu upecati i šarani od 20 do 25 kg, kao i razna druga velika riba, pa ne čudi što je ovo jezero raj za pecaroše.
-Štap kao štap može da izdrži i tako veliku ribu, ali struna i mamac koji smo koristili bili su predviđeni za ribu do dva kilograma nikako za ovako velike smuđeve, ali uspeli smo da se izborimo sa njima. Doduše, borba je trajala svaki put dobrih pola sata, ali eto uspeli smo. Bili smo atrakcija tog dana – rekao je Nikola.
Jedan smuđ je završio na roštilju, a drugog su dali komšiji koji pravi dimljenu ribu i sardinu. Ove godine Nikola je prvi put izvadio dozvolu za pecanje na divljim vodama, a tri godine pre toga je lovio na komercijalnim jezerima kao što su Sisevac, Samaila… To su zapravo ribnjaci, potpuno je drugačiji način ribolova, dok je pecanje divlje ribe prava borba. Na naše pitanje šta je to što privlači ljude pecanju Nikola spremno odgovara.
-Pre svega na pecanje se ide zbog mira koji možete da doživite samo na pecanju, pored vode i u prirodi. A, tu je i adrenalin koji prostruji žilama kad se dogodi jedna ovakva situacija kao što se nama desilo. Upravo zbog tog adrenalina kad je riba na štapu, posebno kad je velika, je nešto zbog čega svaki ribolovac ide na pecanje – rekao je on.
Pecanje je i umeće, treba znati kad da namotaš, a kad da popustiš strunu, kako da se izboriš sa ribom, posebno kad odete na pecanje sa opremom koja nije predviđena za tako veliku ribu.
-To je prava borba i nadmudrivanje sa ribom. Namotaš strunu nekoliko puta, a čini ti se kao da se zakačio kamen, da se ne pomera, pa on opet odmota strunu. Borba je to sve dok ribu ne nateraš da dopliva do obale kad možeš da je izvučeš iz vode – rekao je Nikola.
