Setva kukuruza je na pragu, a poljoprivredni proizvođači u Srbiji nemaju razloga za strah budući da ima dovoljno semenskog materijala, kažu sagovornici Tanjuga i navode da je veliki deo njih već obezbedio kako repromaterijal, tako i đubrivo.

Zamenik direktora Instituta za kukuruz „Zemun Polje“ Miodrag Tolimir kaže da bi prolećna setva kukuruza mogla početi za oko dvadesetak dana u nižim regionima i toplijim zemljištima, a da je najveći deo poljoprivrednika već obezbedio seme kukuruza.Oko 70 procenata tržišta je snabdeveno, a ostatak poljoprivrednika će to učiniti pred samu setvu.

Tolimir kaže da taj institut, kao i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu mogu odgovoriti izazovu u novonastalim okolnostima, i obezbediti da poljoprivrednici imaju dovoljno semena za predstojeću setvu.

Ističe i da u novonastaloj situaciji usled vanrednog stanja ne treba dozvoliti nikakve spekulativne radnje, odnosno povećavati cene.

„Institut za kukuruz je pripremio dovoljne količine kvalitetnog semena, imamo dobar asortiman i nećemo podizati cene“, rekao je sagovornik Tanjuga.

Ističe da se u Srbiji seje oko dva miliona setvenih jedinica, a da je seme tog instituta na tržištu zastupljeno sa oko 20, 25 odsto.

Ukoliko se javi nedostatak, može se nadomestiti i to neće biti problem, kaže on i dodaje da postoji još toliko zaliha i da nema mesta za bojazan da neće biti dovoljno semena.

Predsednik Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković kaže da se poljoprivrednici ne žale na nedostatak repromaterijala i da sada gotovo svi ozbiljni poljoprivredni proizvođači već imaju obezbeđen semenski materijal i đubrivo.

„Ne očekuju se problemi te vrste, u samoj setvi eventualno će možda neko zameniti jedan hibrid drugim, ali malo je realno da će ostati bez semena budući da se dobar deo i stranih sorti proizvodi kod nas. Ne očekujemo nedostatak ni semena, ni đubriva, a za hemiju ima dovoljno vremena da se pripreme“, rekao je Saković Tanjugu.

Ističe da kukuruz polako „vraća svoju popularnost“ i da se setva očekuju na oko milion hektara, više nego lane, soja na 240.000 hektara i suncokret na oko 230.000 hektara.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je nedavno pretpostavljene cene za deset poljoprivrednih proizvoda koji su najviše zastupljeni na našim oranicama i u voćnjacima. Cilj je kako ističu, da se napravi godišnja projekcija cena dominantnih poljoprivrednih proizvoda u strukturi domaće proizvodnje. Analize su za sada urađene za deset proizvoda i očekuje se da će taj spisak biti dopunjen u narednom periodu.

Cene su date za pšenicu, kukuruz, soju, svinje, goveda, borovnicu, malinu, šljivu, papriku, krompir. Prognozu cena i cenovnih kretanja uradio je SIDEV tokom januara 2020.

Za izradu su korišćeni brojni svetski izveštaji, berzanski izveštaji, urađena je analiza trendova, mereni su uticaji na cene, procenjivani rizici, obavljani brojni intervjui sa učesnicima u tržišnom lancu, da bi se, koristeći logičke zaključke uradila prognoza očekivanja kretanja cene u 2020. i očekivanja njene veličine.

Analiza SIDEV-a ukazuje da se, što se tiče pšenice, očekuje prosečna cena oko 160 evra po toni s određenim varijacijama tokom godine.

Najveću cenu žito će dostići pred žetvu, a najnižu u vreme žetve.

Očekivanja su da će cena u proleće prvo početi da se snižava, a da će u jesen beležiti rast.

Prosečna pretpostavljena cena kukuruza iznosi 140 evra po toni sa varijacijom plus-minus 15 evra.

Kada je reč o soji, njena cena ce se kretati između 320 i 340 evra. Imaće blagi trend rasta dok ne budu objavljeni podaci o zasejanim površinama i očekivanim vremenskim prilikama u svetu i kod nas, kada se očekuje naredna procena za drugu polovinu 2020. godine.

Ipak, očekuje se da će i cena soje biti blago veća nego 2019. godine, navodi se u izveštaju.

Najveće turbulencije očekuju se na tržištu svinjskog mesa zbog širenja afričke kuge svinja u svetu.

U analizi se navodi da će prosečna cena „žive vage“ svinja biti 142 evra (1,42 evra po kilogramu) i da će imati trend rasta u prvoj polovini godine.

Procene su, ističe se, zasnovane na pretpostavkama da će se proizvodnja uvećavati kao posledica rasta cena i očekivanja, kao i da će Kina nastaviti da povećava uvoz koji bi u ovoj godini trebalo da dostigne 3,5 miliona tona (u 2019. zabeležen je uvoz od 2,6 miliona tona).