Orah se može saditi u jesen ili u proleće, ipak, preporučuje se jesenja sadnja jer se sadnice tako bolje primaju, a kod njih je i bolji rast u prvoj godini od sadnje.
Ubraja se među naročito prilagodljivo voće jer jednako dobro uspeva i u toplom i hladnom agroklimatu.
Gaji se uglavnom kao visokostablašica s dužinom debla iznad 2,5 metra, ponajviše zbog vrednosti drveta; ali se takođe gaji i zbog ploda.
Orah nije mnogo zahtevan prema zemljištu, uspeva na različitim tipovima zemljišta. Najbolje rezultate i za normalan rast i razvoj oraha, za redovno plodonošenje i dobijanje visokih prinosa, kvalitetnih plodova, najpogodnija daje na plodnim, dubokim zemljištima.
Dobro aerirana zemljišta omogućuju veću aktivnost mikroorganizama koju povećavaju plodnost zemljišta i bolje disanje korenog sistema.
Zemljište za gajenje oraha je plodno ako sadrži 3% humusa, 15 mg fosfora (P2O5), 30 – 35mg lako pristupačnog kalijuma (K2O) na 100 grama suve zemlje . Podnosi kisela zemljišta koja imaju pH<7 i slabo alkalna pH<7,5 tla. Orah slabo podnosi alkalne soli i na takvim zemljištima teško opstaje.
Najpre treba treba uraditi agrohemijska analiza tla. Za orah, analiziraju se dva uzorka, sa dubine 0-30 i 30-60 cm.
Što se tiče izbora sorte bitno je voditi računa o vremenu cvetanja, rodnosti, kvalitetu plodova kao i osetljivosti na biljne bolesti i štetočine. Da bi se podigao zdrav voćnjak osnovni preduslov je da se zasadi bezvirusni sadni materijal (sadnica) koji se može naći kod stručnih i iskusnih rasadničara.
Iskustvo je pokazalo da se u zasadima oraha uspešno mogu gajiti i breskve, kajsije i višnje. Sve ove voćne vrste su relativno kratkog veka, pa dok orah stupi u pun rod, mogu se i povaditi. Kajsije i breskve u ovakvim zasadima treba saditi gusto 400-500 stabala po hektaru, jer se teži što većim prinosima u što kraćem roku. Poželjno je krune formirati nešto niže, a voćke navodnjavati.
