Od klimatskih činilaca za gajenje borovnice najveći značaj imaju toplota, voda, vlažnost vazduha i svetlost. Gajenim sortama borovnice najviše odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja, sa vegetacionim periodom dužim od 160 dana. Blizina vodenih površina takođe povoljno deluju na rast i razvitak ove voćne vrste. Borovnica je otporna na zimu i može podneti temperature od -20 °C do -25 °C bez ikakvih šteta, a ako je prekrivena snegom može izdržati i puno niže temperature. Visokoprinosne sorte borovnice podnose hladnoću i do -28°C, pod uslovom da su izdanci pokriveni snegom. Međutim, ukoliko izdanci nisu pokriveni snegom, mogu izmrznuti na temperaturama od -18°C i nižim. Koren je osetljiviji i izmrzava na temperaturi od -12 do – 14°C.  Da bi se cvetanje i drugi biološki procesi normalno odvijali potrebno je da borovnica provede tokom zimskog mirovanja određeno vreme na temperaturi nižoj od 7,2°C (od 650 do 850 časova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira između +6°C u toku dana i –7°C tokom noći. U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Sorte borovnice su osetljive i na visoke temperature (iznad 30°C) u toku vegetacije, posebno ako se javljaju u fenofazama cvetanja i sazrevanja plodova i ako duže traju. Za normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici površine, potrebno je da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljištu (75%-80%) i da prosečna relativna vlažnost vazduha bude 75%.

Kritični periodi za vlagu kod borovnice su u fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na višim terenima i avgust) i obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust). Intenzivna i visoko produktivna proizvodnja borovnice moguća je jedino u krajevima sa preko 800 mm vodenog taloga godišnje, s tim da je više od 50% istih pravilno raspoređeno u toku vegetacionog perioda. Ukoliko su nedeljne količine padavina u toku vegetacije manje od 20 do 50 mm neophodno je izvršiti navodnjavanje. Karakterističan simptom nedovoljne količine vlage je crvenilo lišća. Usled suše mladari postaju slabi, slabije je zametanje plodova, a lišće prevremeno otpada.

Borovnica takođe ne podnosi višak vlage u zemljištu. Ukoliko se pojavi višak vode u zoni korena u toku više dana, može doći do stvaranja nekih jedinjenja toksičnih za biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivičnih bolesti izazivača truljenja korena i izdanaka borovnice. U odnosu na druge jagodaste vrste voća borovnica ima specifične zahteve prema zemljištu. Najviše joj odgovaraju laka, plodna (sa oko 5 – 7% humusa), rastresita i dobro propustljiva zemljišta. Optimalna kiselost (pH) zemljišta se kreće od 4,3 – 4,8 mada može uspevati i na zemljištima sa kiselošću od 4,0 – 5,2. Visokožbunasta borovnica je svetloljubiva biljka, ali podnosi i retku zasenu. Svetlost kao klimatski faktor je veoma retko ograničavajući činilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne podižu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajuće (prevelike) gustine sklopa i odsustva primene agrotehničkih mera.