Prve tri pošiljke iz sektora robe životinjskog porekla iz Srbije otišle su u utorak za Severnu Makedoniju, bez čekanja na graničnim prelazima, čime je u našoj zemlji počela primena Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, potpisanog 21. decembra u Tirani, u okviru inicijative Otvoreni Balkan.
To je danas saopštio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, dodajući da se dogovoreno sprovodi, te da je nakon potpisivanja sporazuma već bilo pošiljki iz Severne Makedonije za Srbiju.
„Kako smo se dogovorili i potpisali, tako sve i funkcioniše, nema više čekanja na graničnim prelazima, ako krene roba iz Kumanova i treba da ide za Suboticu, priznajemo njihove laboratorijske analize i tamo se izvrši usaglašavanje papira, tako je sa robom životinjskog i biljnog porekla, svom robom koja je u sektoru bezbednosti hrane i to je ono što je tekovina Otvorenog Balkana“, poručio je Nedimović za TV Pink.
On je istakao da je Otvoreni Balkan u pogledu sektora hrane stavljen u funkciju u punom kapacitetu, te da sada postoji i sistem ranih najava.
„To znači da za onog ko želi da pošalje neku robu iz Albanije za Srbiju, ima posebna naša platforma gde se dan pre špediter najavi šta će stići, a mi mu automatski izdamo elektronski sertifikat da on ulazi u zemlju“, rekao je Nedimović.
Naveo je da je kompletna razmena između Srbije, Severne Makedonije i Albanije u sektoru hrane oko 420 miliona dolara, kao i da veruje da će se „uz rušenje stega“ za nekoliko godina dostići milijardu dolara razmene.
Na pitanje koju robu Srbija najviše izvozi prema Severnoj Makedoniji i Albaniji, Nedimović odgovara da su to pšenica, kukuruz, brašno, suncokretovo ulje, koje se, kaže, izvozi u neverovatno velikim količinama, kao i proizvodi od mleka.
Dodao je da Albanija ka Srbiji izvozi dosta morske ribe, ranog voća i povrća, dok iz Makedonije najviše stižu grožđe i vino, i kako navodi, ne toliko paradajza kao nekada.
Nedimović je rekao i da se mora više insistirati da se na prostoru istočne i zapadne Srbije, odnosno na područjima preko 200 metara nadmorske visine uredi sistem za prelazak iz klasične u organsku hranu.
„Tamo hemije nikad nije ni bilo i zato smo sad promenili pravila, prilagodili se EU, tačnije prilagodili smo se životu“, istakao je Nedimović.
Dodao je da je u prethodnih pet godina površina pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom „skočila“ dva puta, dok je sedam puta porastao izvoz na tržišta koja su, kaže, platežno najsposobnija
