Kraj marta i početak aprila je vreme kada počinje setva prolećnih kultura,pa i travno leguminoznih smeša.Dobro izbalansiranim odnosom trava i leguminoza dobija se kvalitetan obrok za stoku koji sadrži proteinske i energetske komponente. Leguminoze imaju visok procenat proteina, minerala i karotina,a travne vrste su bogate ugljenim hidratima. Ovakvim kombinovanjem dobija se veća produkcija biljne mase u odnosu na pojedinačne vrste leguminoza i trava. Ovakvom setvom imamo racionalnije korišćenje azota stvorenog u procesu azotofiksacije,ali i bolje iskorišćavanje sunčeve energije usled ravnomernijeg vertikalnog rasporeda biljaka. Postoje dva roka setve,ali se kod nas najviše koristi prolećni rok, krajem marta i početkom aprila (za nizijska područja) i nešto kasnije u brdskim i brdsko-planinskim predelima.

Letnje-jesenji rok, krajem avgusta i početkom septembra je povoljniji,ali u tom periodu uglavnom nema dovoljno padavina, zemljište je suvo i otežana je predsetvena priprema zemljišta za setvu, ali i klijanje i nicanje biljaka. Ukoliko postoje povoljni uslovi, pre svega, dovoljno vlage ili mogućnost za navodnjavanje, treba što više koristiti ovaj period za zasnivanje sejanih travnjaka,jer ima prednosti u odnosu na prolećni rok,kao što je manji napad korovskih vrsta i biljke se bolje ukorenjavaju tako da se lakše ostvaruje željeni sklop. Takođe, u narednoj godini imamo potpunu eksploataciju, dok se kod prolećne setve gubi prvi otkos koji čini i do 70 procenata u ukupnog godišnjen prinosa zelene krme i sena. Travnjaci se najčešće zasnivaju van plodoreda, na siromašnim, kiselim, plićim i skletoidnim zemljištima. Bez đubrenja na njima ne može organizovati proizvodnja stočne hrane,osim kada dolaze na
parcelu posle krompira, zbog njegovog najčešće obilnog đubrenja, norma hraniva može bitno da se redukuje ili čak izostavi, ali samo u godini zasnivanja. Pre setve travno-leguminoznih smeša potrebno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i ustanoviti pH vrednost kako bismo odredili koju leguminozu možemo koristiti u smeši sa travama. Zemljište očistiti od korovskih vrsta i neophodno je izvršiti dobru i blagovremenu pripremu zemljišta. Osnovna obrada zemljišta treba da bude što dublja i obavezno u jesen.
Ukoliko se ona obavi kako treba i na vreme, predsetvena priprema se može u proleće može obaviti samo upotrebom setvospremača, dok je u suprotnom neophodno tanjiranje i drljanje. Zemljište treba da bude što sitnije, s obzirom da se radi o sitnozrnim vrstama. Nakon sleganja zemljišta setva se obavlja žitnim  sejalicama sa dodacima za sitnosemene kulture i potrebno je pre i posle setve povaljati parcelu,jer su u pitanju sitnosemene kulture. Đubrenje sejanih travnjaka treba prilagoditi leguminoznoj vrsti, kako bi se ona što duže zadržala u smeši. Zato u godini zasnivanja najveću pažnju treba obratiti na fosfor i kalijum i norme primene ovih hraniva u godini zasnivanja ne bi trebalo da budu veće od 60 kg/ha.

U godini zasnivanja travnjaka ne treba unositi u zemljište veliku količinu azota, jer bi tada trave brzo potisnule leguminozu iz smeše,jer je leguminozama je potrebno više vremena za dobro ukorenjavanje. Zbog mogućnosti vezivanja atmosferskog azota iz vazduha i prevođenja u dostupne oblike u godini zasnivanja travnjaka trebalo bi primeniti 30-50 kg/ha, dok kvržične bakterije ne počnu same da fiksiraju azot iz vazduha. Ukoliko je udeo leguminoza u smeši 30 i više procenata, travnjak ne treba prihranjivati, a ako je manji treba prihranjiti najviše sa 30 kg azota po hektaru i to isključivo posle prvog otkosa.U našim  uslovima u travnim smešama najčešće se od leguminoza koriste lucerka, crvena detelina i žuti zvezdan. Svaka od ovih vrsta ima svoja ograničenja u proizvodnji: za lucerku to su kisela zemljišta za crvenu detelinu kratka dužina eksploatacije , a za žuti zvezdan mala kompetativna sposobnost. Zato se često dešava da već posle prve, a naročito posle druge godine korišćenja, travno-leguminozne smeše postaju samo travne.

Veliki izbor trava omogućava da se prave smeše sa precizno zadatim karakteristikama po dužini korišćenja, nameni, kvalitetu, intezitetu proizvodnje, frekvenciji korišćenja i tipu zemljišta. Za intenzivnu eksploataciju treba sejati italijanski i engleski ljulj, za terene sa visokim nivoom podzemnih voda visoki vijuk, za suvlja i peskovita zemljišta bezosni vlasen. Za lakša zemljišta u brdskom području francuski ljulj, na dubljim i plodnijim zemljištima ježevicu i livadski vijuk, a za planinsko područje mačiji rep.Od zelene mase može se spremati seno, senaža ili silaža,a sejani travnjaci se mogu koristiti i kao pašnjaci. U našim uslovima kvalitetan travnjak može dati do 10 t/ha sena ili do 50 t/ha zelene mase.