– Naša ideja je bila da optimizujemo uzgoj pilića. To smo postigli koristeći senzore i uređaje koji će podatke prikupljene od strane senzora poslati centralnom sistemu, koristeći internet. Centralni sistem obrađuje prikupljene podatke i u skladu sa implementiranim algoritmom kontroliše elemente na farmi koji utiču na same uslove (sijalice za grejanje, ventilatore…) – priča programer Aleksandar Jovanović o sistemu koji im je doneo i nagradu od 2.500 evra.

Glavni cilj njihovog izuma je smanjenje smrtnosti kod tovnih pilića, do koje vrlo lako može doći ako se ne kontroliše ambijent u kome rastu.

– Naš sistem gajenja trebalo bi da smanji mortalitet pilića u proizvodnom ciklusu sa devet na tri procenta. To bi se činilo posebnim režimom svetlosnog dana, sve vreme pazeći da sama temperatura i vlažnost vazduha u objektu ostanu u optimalnom opsegu. Samim tim i utrošak električne energije bi se smanjio za jednu trećinu, a i u velikoj meri bi se isključila potreba za tako čestim ljudskim nadgledanjem farme, a sa njime se umanjuje i faktor ljudske greške – dodaje Milan Gligorijević, drugi IT-jevac u timu „Hagro“.

Ipak, čak je i u ovom timu pre informatike došla poljoprivreda. Radovan Jovanović, Aleksandrov brat, i njegov kolega Bojan Minić pokazali su kako i pre završenog fakulteta stečena znanja mogu dobro da se iskoriste u praksi.

– Mi smo, kao deo tima sa Poljoprivrednog fakulteta, napravili takozvanu „listu problema“ sa kojima se proizvođači često susreću, da bismo sva četvorica pokušali da za svaki problem smislimo rešenje. Za optimizaciju uzgoja pilića odlučili smo se na osnovu više faktora kao što su ozbiljnost problema, primenjivost rešenja, jednostavnost i prihvatljivost od strane poljoprivrednika. Naravno, na to šta ćemo napraviti morali su da utiču i ekonomski faktori, to jest novčane mogućnosti većina naših poljoprivrednika – kaže Radovan.