Za razliku od januara, tokom februara u pčelinjem društvu počinje intenzivniji život. Matica sve više polaže jaja. U jačim pčelinjim društvima matica dnevno polaže prosečno po oko 200 jaja, a u slabijim pčelinjim društvima po 100–150 jaja dnevno. U centru gnezda, gde je leglo, u ovo doba godine temperatura je oko 35 °C, koju treba i održavati na tom nivou, što jačim pčelinjim društvima neće biti teško, ali slabijim je to veoma naporno. Iz dana u dan pojavljuje se sve veći broj mladih pčela iz legla koje je matica položila u januaru, koje se grupišu oko matice i intenzivnije maticu hrane matičnim mlečom. Sa pojavom mladih pčela matica kao da dobija novu snagu i spremnost da intenzivnije polaže jaja.

Kad se već pominje leglo u februaru valja istaći da je pojava legla u većem obimu u ovom periodu veoma štetno za pčelinje društvo. Takvo leglo zahteva održavanje konstantne temperature i kvalitetnu mikroklimu u gnezdu što dodatno iznuruje pčele i čini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. Što je pčelinje društvo slabije u ovom periodu, to se posledice preranog legla više osećaju. Često je i sam pčelar kriv za pojavu preranog legla: ako previše utopli pčelinje društvo u novembru, ako je zazimio slabije pčelinje društvo itd.
Do ovog perioda pčelama je trebalo obezbediti dosta hrane i dobru ventilaciju. Ta hrana mogla je do ovog momenta da bude maltene i od šećernog sirupa, bez polena. Ali, od ovog momenta, pa nadalje, pčelinjem društvu je potrebna kvalitetna hrana sa dosta polena radi kvalitetnog negovanja i razvoja legla.

Pčelinje klube pri niskim temperaturama kreće se naviše (na gore) i tada koristi hranu u mednoj kapi, iznad legla. Ako je pčelinje društvo zazimljeno sa nedovoljnom mednom kapom na ramovima u plodištu, pčelinje klube će već u ovom periodu „probiti“ mednu kapu, izbiti na satonoše i stradati ako mu pčelar ne doda pogaču, i pored toga što levo ili desno od klubeta možda ima dovoljno hrane. I ovde treba istaći da su kod jačeg pčelinjeg društva veličina i položaj klubeta daleko povoljniji u odnosu na slabije pčelinje društvo, jer ima daleko bolji kontakt sa hranom. Može da se desi da je pčelar zazimio pčelinje društvo sa slabom mednom kapom na samo 2–3 središnja rama i da pčelinje klube izbije na satonoše, tj. probije mednu kapu samo, na primer, u dve središnje ulice. Pčelinje klube će se tada podeliti u dva dela (levo i desno od ulica u kojima su pčele „probile“ mednu kapu) i tako, znatno oslabljeno, stradaće. Naravno, može da se desi da i matica bude baš u onoj ulici u kojoj su pčele „probile“ mednu kapu i da ona strada od gladi kao i sve pčele u toj ulici.

U toku februara pčelinje društvo troši daleko više hrane nego u januaru. To je normalno, jer u februaru matica nosi intenzivnije, ima više mladog legla za negovanje. U svakom slučaju, u februaru pčelar treba da izvrši kontrolu da li su mu pčele izbile na satonoše, tj. da li su ostale bez hrane i da pomogne pčelama dodavanjem pogače ili ramova sa medom ako njima raspolaže.
Kad se radi o dodavanju pogače pčelinjim društvima u februaru ima više različitih stavova:

– Jedni pčelari smatraju da pogaču treba dati samo ako su pčele izbile na satonoše, jer je to jedini način da se pčelinje društvo spasi od gladi. Inače se smatra da ako je pčelinje društvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 20 000 pčela, ne treba ga dirati sve do početka voćne paše;

– Drugi pčelari smatraju da u februaru obavezno treba dati pogaču ako su pčelinja društva slabija, jer će pogača držati pčele čvršće na okupu u klubetu, povezujući gornje delove ramova sa hranom, zatim ako je pčelar usled nedovoljnog znanja nekvalitetno zazimio pčelinje društvo, usled čega se pčelinje klube pomerilo levo ili desno, pa će pogača u ovo doba godine, takođe, čvršće držati pčelinje klube na okupu tj. povezivaće pčele sa hranom, zatim ako su prethodni meseci bili topli (novembar, decembar, kao što je to bio slučaj prošle 2006. godine) pa su pčele puno izlazile iz košnica i trošile med i, na kraju, ako pčelar nije siguran da mu pčelinja društva imaju dovoljno hrane;

– Treći pčelari smatraju da dodavanje pogače u drugoj polovini februara stimuliše pčelinje društvo na intenzivniji rad.
U toku februara pčelinje društvo ne treba uznemiravati. Osmatranjem leta na košnici, može se mnogo toga uočiti:
– Ako pčele hitro izleću iz košnice, u košnici je sve u redu;
– Ako je dan povoljan za izlet, a pčele gamižu i tumaraju po prednjem delu košnice, tresu krilima, znak je da pčelinje društvo ili nema maticu ili nema dovoljno hrane;
– Ako pčele tumaraju po prednjoj strani košnice, ako je trbuh pčela naduven a poletaljka i prednji deo košnice su zaprljani, znak je da su pčele obolele od nozeme. Treba poslati uzorak (sa pčelama) u laboratoriju na pregled;
– Ako se na letu košnice primete beli kristali, a pčelama nije stavljena pogača, znak je da je rezervna hrana (med) ukristalisana;
– Ako pčele izleću iz neke košnice rano ujutro i predveče, a iz ostalih košnica ne izleću, znak je da je to pčelinje društvo napadnuto ili ono „pljačka“ drugo pčelinje društvo;
– Ako iz neke košnice pčele ne izleću, a iz drugih izleću, zakucati snažnije po toj košnici u predelu plodišta, pa ako pčele prvo snažnije zabruje, a potom (kroz 4–5 sekundi) zvuk (brujanje) se stiša, znak je da je u košnici sve u redu. Ako se brujanje u košnici nastavi, znak je da nešto nije u redu i da to pčelinje društvo treba pregledati čim dozvole vremenski uslovi.

Mir na pčelinjaku u toku februara je veoma bitan. Svaki stres pčela u pčelinjem društvu (usled udara po košnici i slično) narušava mikro-klimu u košnici, utiče na nepotrebno povećanje potrošnje hrane u košnici i na nepotrebno iznurivanje pčela. Veći stresovi pčela (usled čestih udara po košnici) mogu da budu katastrofalni po pčelinje društvo usled odvajanja pojedinih (većih) delova klubeta.

U toku februara treba očistiti podnjače košnica. Za pčelare je to mali napor, a pčelama velika pomoć. Ako ima mnogo uginulih pčela na podnjači (dve i više šaka) treba obavezno poslati uzorak sa pčelama u laboratoriju na ispitivanje.

Utopljavanje društava krajem februara (početkom marta) je posebno značajno za slabija pčelinja društva, kod kojih je ovaj period kritičan za njihov razvoj, zbog zahlađenja i nedovoljnog broja pčela koje ne mogu da se uspešno suprotstave čestim klimatskim promenama. Pčelinje društvo koje je u zimu ušlo sa preko 20 000 pčela, nekako će se odupreti čestim klimatskim promenama u februaru. Ali, pčelinje društvo koje je u zimu ušlo sa manje od 15 000 pčela, teže će se izboriti sa čestim klimatskim promenama ako se dobro ne utopli. Jer, u gnezdu pčelinjeg društva u ovo doba godine temperatura je oko 35 °C, bez obzira na visinu temperature spolja. To tokom februara praktično znači da kada je temperatura napolju ponekad i ispod 0  u pčelinjem gnezdu je oko 35°C.

Ako bi se temperatura u predelu gnezda smanjila na oko 32º C matica bi prestala sa polaganjem jaja, što bi znatno usporilo razvoj pčelinjeg društva, a pčele koje se izlegu iz legla na takvoj temperaturi su nedovoljno razvijene i kratko žive.
Ako pčelar dobro ne utopli pčelinje društvo, pčele će se svakako boriti da održe temperaturu u gnezdu od oko 35 °C trošeći više hrane, što će ih, naravno, znatno iznurivati.

Jačina pčelinjeg društva u toku februara direktno zavisi od jačine pčelinjeg društva u fazi pripreme pčelinjih društva za zimu i njegove jačine neposredno pred zimu. U jačem pčelinjem društvu u toku avgusta bolje se neguje leglo. Mlade (zimske) pčele dobijene iz takvog legla su kvalitetne, vitalne i spremnije da uspešno prezime. U toku zime pčele u slabijem pčelinjem društvu troše 2–3 puta više hrane po jedinici mase pčela i znatno više se iznuruju nego pčele u jačem pčelinjem društvu.

Tretiranje pčela protiv varoe u ovo doba godine je bitno na onim pčelinjacima na kojima pčelar nije siguran da je tokom prethodnog perioda oborio varou u dovoljnom procentu. U periodu kad još uvek nema dosta legla, kad je najveći deo varoe na pčelama, jednim tretiranjem pčela protiv varoe znatno bi se smanjio broj varoa u pčelinjem društvu.

Dobra mikroklima (ventilacija) u košnici u toku februara je veoma važna. Ako je u košnici preterana vlažnost, pčele će reagovati većom potrošnjom hrane. Većom potrošnjom hrane raste temperatura u klubetu, matica počinje intenzivnije da polaže jaja, za negovanje legla pčele još više troše hranu, stvara se još veća vlažnost, još je više (preranog zimskog) legla. Karakteristično je da slabija pčelinja društva po pravilu imaju uvećanu vlažnost i veći obim preranog legla (proporcionalno prema svojoj snazi).

Treba izvršiti kontrolu leta, jer može da se desi da su mrtve pčele zagušile (zatvorile) leto, što sprečava (ili otežava) pčele da izleću na pročisni let.

Ako se u pčelinjem društvu u februaru nalazi stara matica, pčelar tu ne može ništa da učini, ali je krajnje vreme da se podseti da trogodišnje matice tokom zime stradaju preko 10%, dvogodišnje oko 3%, a jednogodišnje oko 0,2%, da su troškovi zamene stare matice mladom višestruko manji od troškova nastalih gubitkom starih matica, da je znatno veća verovatnoća da će pčelinje društvo sa mladom maticom uspešnije prezimiti nego društvo sa starom maticom, ali i da u slabijem pčelinjem društvu čak i kvalitetna mlada matica slabije polaže jaja.

U toku februara, za vreme relativno lepih zimskih dana, pravo je vreme da se izvrši dezinfekcija košnica i opreme, da se užiče ramovi, da se popravi oprema, da se pripreme sakupljači polena za sakupljanje polena u voćnoj paši, da se pripremi sunčani topionik voska, postave pojilice za pčele, da se prelista pčelarska literatura i časopis „Pčelar“, da se sačini plan uzgoja matica presađivanjem larvi, da se posećuju predavanja koja organizuju društva pčelara i drugo.