Pored različitih poremećaja zdavstvenog stanja na početku laktacije, kod nekih krmača doilja nastaje progresivno mršavljenje kao posledica dugotrajnog nedostatka apetita, ali bez drugih uočljivih simptoma bolesti.
Sindrom mršavljenja krmača je bolest kompleksne etiologije. Uzroci bolesti mogu da budu u ishrani i nepovoljnim ambijentalnim uslovima (hladne, mračne, vlažne prostorije), ređe invadiranost parazitima.
Zbog povećanih energetskih potreba tokom laktacionog perioda kod nekih krmača dolazi do značajnog smanjenja telesne mase. Iz nepoznatih razloga krmače nekoliko dana nakon prašenja odbijaju hranu, ali često piju vodu, a izmet je suv i tamnije boje. Zbog smanjenog uzimanja hrane dolazi do nekontrolisane lipomobilizacije i nastanka hiperlipidemije usled čega se još više smanjuje apetit krmače do potpunog iscrpljenja.
Tok bolesti traje nekoliko nedelja. Od simptoma se zapaža nedostatak ili potpuni gubitak apetita, mršavljenje, apatija, teško ustajanje, zanošenje pri kretanju i dugo ležanje. Može se zapaziti i perverzan apetit. Krmače piju dosta vode i često uriniraju. Na kraju životinja usled iscrpljenosti ugine.

Terapija

Osnova terapije je da se stimuliše motorička aktivnost digestivnog sistema. Daju se preparati sa snažnim parasimpatikomimetičkim delovanjem (Ventin, Lentin), preparati na bazi carbaminoyl-hlorida (Rilentol), holeretici (Genabil, Membuton), preparati kalcijuma, fosfora, zatim glukoza i kortikosteroidi.

 Kanibalizam se javlja u većim zapatima životinja gajenim u intenzivnim uslovima. Predstavlja promenu ponašanja usled intenzivnog dugotrajnog delovanja različitih nepovoljnih faktora spoljašnje sredine. Promene se manifestuju griženjem repova,ušiju ili jedenjem sopstvene prasadi. Kanibalizam prouzrokuju: prenaseljenost, loša higijena smeštaja, mikroklimatski uslovi, neadekvatna ishrana, prisustvo parazitskih i infektivnih bolesti kao i promena socijalnog ponašanja. Žestina simptoma zavisi od broja faktora koji deluju istovremeno, njihovog intenziteta i dužine trajanja delovanja. S obzirom da se simptomi prvo javljaju kod jednog ili manjeg broja grla u grupi, izvesno je da ni genetski faktori nisu bez značaja. U nekim slučajevima pre nego što se kanibalizam ispolji svinje pokazuju nastran apetit, nemirne su, škripe zubima, grizu ogradu i dr. Nakon toga ove životinje počinju da grizu repove i uši drugih svinja, što u početku izgleda kao igra, a kasnije se pretvara u borbu. Kod napadnutih životinja zapažaju se otkinuti delovi repa, ušiju ili ceo rep, a mogu se naći promene i na drugim delovima tela. Usled griže dolazi do krvarenja i naknadnog razvoja bakterijskih infekcija.

 Neke krmače nakon porođaja proždiru posteljicu i mrtvorođenu prasad što u ekstenzivnim uslovima uzgoja može da se smatra kao normalna pojava. Međutim žderanje sopstvene živorođene prasadi predstavlja poremećaj ponašanja odn. kanibalizam kod krmača i on se češće javlja kod prvopraskinja nego kod višepraskinja kako u ekstenzivnim tako i u intezivnim uslovima proizvodnje.
Prvopraskinje dok se prase često ustaju i leže u sternalnom položaju i ne dozvoljavaju prasadima da ih sisaju, povremeno škrguću zubima, skiče i nasrću na prasad. Zapaženo je da krmače proždiru svoju prasad  kada krenu da sisaju ili kada skiče.Mnoge krmače 24 časa nakon prašenja nisu tako agresivne, prihvataju prasad i brinu o njima.
Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno zašto su neke krmače agresivne i žderu sopstvenu prasad. Neke krmače dozvoljavaju da prasad sisa, a kada im se približe blizu njuške ili glave, krmače ustaju i ne birajući žderu sopstvenu prasad. Kada prasad skiči pojedine krmače reaguju tako što žderu prasad, kao da ih se plaše i da to rade iz straha. Smatra se da je jedan od razloga za ovakvo ponašanje i jak otok i bol vimena. U nekim literaturama se pominju i drugi uzroci koji dovode do ovakve pojave: deficitarna ishrana, poremećaj metabolizma, genetska predispozicija, stresori i dr.
Terapija i profilaksa
Krmačama pre prašenja obezbediti što bolje ambijentalne uslove. Ako krmače žderu prasad treba primeniti trankvilajzere (acepromazin) koji dovode do sedacije odn. trankvilizacije. Parenteralno se daje i oksitocin kako bi se olakšala ejekcija mleka i na taj način smirila nervoza krmače.

Ovaj oblik patološkog ponašanja kod svinja (kanibalizam) može naneti štete u proizvodnji svinja, a štete se ogledaju u smanjenju prirasta, pojavi infekcije kao i uginuću životinja usled iskrvarenja.
Uzrok kanibalizma kod svinja nije u potpunosti razjašen, etiologija je kompleksna i uključuje urođene i stečene činioce. Jedan od najčešćih uzroka kanibalizma jeste nedostatak sirovih vlakana u hrani, zatim deficitarna ishrana, ambijentalni činioci, uznemirenost, dosada itd.
U nekim slučajevima pre nego što se kanibalizam ispolji svinje ispoljavaju nastran apetit, nemirne su, škripe zubima, grizu ogradu i dr. Zatim nakon toga ove životinje počinju da grizu repove i uši drugih svinja što u početku izgleda kao igra, a kasnije se pretvara u borbu. Kod napadnutih životinja zapažaju se otkinuti delovi repa ili ušiju ili ceo rep, a mogu se naći promene i na drugim delovima tela. Usled griženja mogu nastati iskrvarenja i infekcije.
Terapija i profilaksa

Životinji koja krvari iz repa potrebno je podvezati rep i posuti ga antibiotskim praškom ili sprejom. Uznemirenim i agresivnim svinjama koje napadaju druge svinje daju se trankvilajzeri (neuroleptici).

U cilju smanjenja ove pojave životinjama je potrebno obezbediti što povoljnije ambijentalne uslove i ishranu, povremeno im dati lucerkino seno ili kukuruzovinu, staviti im lance u bokseve kako bi se životinje zanimale i dr. Najagresivnije životinje treba izdvojiti iz bokseva. Sečenje repova prasadima 2-3 dana nakon rođenja je takođe značajna preventivna mera. Locirati životinju sa poremećenim ponašanjem (svinja koja grize) i odstraniti je iz grupe;ü  Povređene životinje izdvojiti u posebni boks, rane obraditi uz primenu nekog od efikasnihü terapeutika sa produženim delovanjem;  Razrediti grupu svinja u kojoj se pojavio kanibalizam;ü  Ukoliko se kanibalizam pojavio u grupi svinja koje pokazuju simptome drugih bolestiü (proliv, kašalj, šuga) pristupiti saniranju postojećeg oboljenja;  Higijenu objekata dovesti na zadovoljavajući nivo pri čemu obratiti posebnu pažnju na prisustvoüamonijaka;  Mikroklimatske uslove(vlažnost, temperatura, strujanje vazduha) prilagoditi kategoriji svinja kodü kojih se bolest pojavila;  Krmačama aplikovati sedativ uz primenu preparata za stimulaciju lučenja mleka;ü  Stavljanje lanaca u bokseve u kojima se pojavio kanibalazam, kao i dodavanje sena lucerke iliü drugih izvora sirovih vlakana može biti od koristi samo eventualno u prvoj fazi bolesti. Realizacija navedenih mera u većini slučajeva daje zadovoljavajući rezultat