Povodom velikog interesovanja malih poljoprivrednika za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, donosimo Vam važne informacije. Da bi se proizvodilo organski, neophodan je sertifikat za takvu proizvodnju. Da bi se on dobio, veoma je važno ispuniti sve zahteve obrade i sastava zemljišta, korišćenja pesticida, izolovanosti parcele od drugih parcela i slično.
Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas može biti i značajan izvor prihoda i zapošljavanja u poljoprivrednim domaćinstvima. U Srbiji se danas organski proizvodi na nešto više od 10 000 hektara zemlje, dok se u evropskim zemljama, kao što su Španija i Italija, čak petina ukupnog poljoprivrednog zemljišta koristi za organske proizvode. Cilj naše države i jeste da se ovakve površine povećaju nekoliko puta.
Danas su biološki uzgoj i održivi razvoj postali svetski trendovi. Zemljište se odmara i poboljšava se plodnost, nema zloupotrebe životinja i ljudi, a zarada je za trećinu viša od konvencionalne proizvodnje. Kod nas, najviše ovakve hrane se proizvede u Vojvodini i Šumadiji.
Svaki učesnik organske poljoprivrede mora da bude kontrolisan, bilo da se radi o proizvođačima, prerađivačima, trgovcima, izvoznicima ili restoranima mora da ima sertifikat kojim se potvrđuje da je njegova delatnost bila pod kontrolom ovlašćene organizacije. Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje kojim potvrđuje da je organski proizvod proizveden u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je proizvod proizveden u skladu sa principima organske poljoprivrede. Sertifikat važi godinu dana od dana izdavanja. Dobijanjem sertifikata stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa sertifikacionog tela na etiketi proizvoda. Funkcija obeležavanja je da na tržištu organske proizvode odvoji od ostalih „lažnih“ organskih ili neorganskih proizvoda.
Uključivanje zemljišne parcele u organsku poljoprivredu može početi odmah ukoliko parcela nije korišćena u poslednje dve, tj tri godine kod višegodišnjih zasada ili je korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko–hemijskog porekla. Ako je parcela korišćena uz upotrebu hemijskih sredstava, ona se može uključiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda (period konverzije) od dve odnosno tri godine za višegodišnje zasade, bez upotrebe sintetičko-hemijskih preparata. Nadležnost nad sertifikacijom organske poljoprivrede ima Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva. Da bi započeo organsku poljoprivredu, zainteresovan poljoprivrednik mora da podnese prijavu i ona sadrži sledeće podatke:
- Ime, naziv i adresu
- mesto gde će se proizvod organske poljoprivrede proizvoditi
- mesto gde će se proizvod prerađivati
- mesto gde će se proizvod čuvati
- posebne prednosti i specifičnosti značajne za izdavanje sertifikata
- informaciju da li su proizvodi ranije dobili sertifikat i od koje institucije
- prilog kartu ili skicu sa ucrtanom lokacijom gajenja
Na osnovu prijave, inspektor izlazi na teren, proverava podatke iz prijave i utvrđuje ispunjenost uslova. Takođe, inspektor procenjuje koje jedinice može da prihvati za tekuću godinu, a koje predlaže da budu uključene u prelazni period. Za parcele koje su određene za prelazni period, proizvođač je dužan da vodi evidenciju o načinu korišćenja zemljišne parcele na propisanom obrascu. Evidencija sadrži podatke o redosledu primenjenih operacija, đubrenju, obradi, zaštiti, navodnjavanju i svim drugim operacijama pre i posle žetve ili setve. U periodu konverzije, kao i za vreme njega, inspektor može dolaziti u najavljene ili nenajavljene posete.
Za one porizvode za koje je proizvođač dobio saglasnost da mogu biti uključene u organsku poljoprivredu, proizvođač podnosi zahtev za dobijanje sertifikata. Utvrđivanje da je porizvod dobijen metodom organske poljoprivrede vrši organizacija za organsku poljoprivredu. Na osnovu izveštaja i predloga ovlašćene organizacije, nadležno Ministarstvo izdaje sertifikat za proizvod organske poljoprivrede. Dobijanje sertifikata košta od 500 do 1000 evra po hektaru, ali ovakva proizvodnja se na dugi rok sigurno isplati. Takođe, moguće je i od Ministarstva poljoprivrede ostvariti subvencije za organsku proizvodnju, u iznosima od 140 dinara kod kokošaka, 8400 dinara po hektaru, do 28 000 dinara za grlo krava.
Svakako, preporuka proizvođačima je da dobro prouče Zakon o organskoj poljoprivredi i sve agrotehničke mere koje se koriste kako u samoj proizvodnji, tako i u konverzionom periodu. Naša preporuka je da pažljivo sakupite sve dokumente i predate ih ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji sa iskustvom kako bi ste što pre dobili sertifikat.
