Sadi se u jesen, preko zime i u rano proleće, uz uslov da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela.
- Biljke iz kontejnera (saksija) mogu da se sade i u toku vegetacionog perioda.
- U tom slučaju sadi se u vodom natopljene jame, a posle sadnje ponovo zalije, kako bi biljka odmah nastavila sa rastom.
Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene, ljubičaste ili braon boje.
Ovo lišće je zrelo i opada na najblaži dodir. Najčešće se sade jednogodišnje ili dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta, osim slanim, kojih ima na severu Banata gde se koriste za gajenje kamilice i nane, kao i ispašu ovaca, za razliku od brusnice i visokožbunaste, američke borovnice, koje dobro uspevaju samo na prirodno kiselim, pH 4,2 do 4,4, a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama, najčešće iznad 750 m. Tamo skoro i da nema stanovnika. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta, vode i vazduha, te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Evo rešenja za pepelišta u okolini Obrenovca, Lazarevca i Kostolca, kao i za jalovišta nastala odlaganjem humusnog sloja sa otkrivenih kopova. Na ovim površinama aroniju treba posaditi gušće nego u klasičnim voćarskim zasadima, npr u redove 2 x 1 m, kako bi se što pre formirao gust splet žila koje će sprečavati eroziju vetrom i zagađivanje okoline. Aronija može da se koristi i za formiranje živih ograda. Dovoljno je posaditi jedan red sa rastojanjem između biljaka od 80 do 100 cm. Živa ograda koja cveta, blista od zelenila mladog lišća, koje liči na ukrasnu biljku lovorvišnju, u avgustu okićena crnim bobicama koje mogu da se jedu, u oktobru i novembru “gori” od plamenih boja lišća…
Đubrenje
Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili rotoviranja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Presađivanje je najbolje obaviti ubrzo po iznošenju sadnica iz rasadnika. Pre sadnje parcela treba da se pođubri NPK 15:15:15 mineralnim đubrivima, 500-600 kg/ha, ili 50-60 g po jamici, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način sprečava se eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu. Ukoliko se koristi zgoreli stanjak, 40-50 t/ha, količinu NPK mineralnih đubriva treba smanjiti na polovinu.
Tokom vegetacije treba površinu đubriti sa NPK 8:16:24 ili sličnim, oko 500 kg/ha godišnje. Pošto aronija sporo raste đubriva mogu da se koriste i u trakama na kojima će se saditi i tako ostvariti ušteda.
Prinos i kvalitet plodova najviše zavise od đubrenja i navodnjavanja, uz redovno uništavanje korova.
Najbolja gustina sadnje u klasičnim voćnjacima je 3 x 1,5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4,5 m2 vegetacionog prostora. Sadi se do dubine na kojoj je sadnica bila u rasadniku. Dovoljno je iskopati jame dubine 20 i prečnika 30 cm. Sadnicu pažljivo nagrnuti sitnom i vlažnom zemljom i nagaziti oko nje kako bi se uspostavio dobar kontakt između korena i čestica zemlje, a vazduh istisnuo. Ukoliko je zemlja pri sadnji suva, kao u jesen 2011, treba je zaliti kako bi se sprečio proces dehidracije, jer bi suva zemlja izvlačila vodu iz korena i biljka bi se osušila i pre nego što se primi.
Ukoliko želite da mašinski ubirate plodove Aronije gustina sadnje je 3 x 0,8m, kojom prilikom se posadi 4 100 biljaka po hetkaru.
Oko biljaka treba rasturiti sloj slame, minimum pola metra u prečniku, kako bi se sprečila pojava korova oko samih biljaka. Ovaj malč treba obnavljati svakog proleća. Pri tome, stara prostirka se raspada i postaje organsko đubrivo čije sastojke voda unosi u zonu korenovog sistema. Krajnji produkti razlaganja organskih materija su voda, ugljendioksid, minerali i energija, te biljke đubrene organskim materijalima imaju brz rast, dobro zdravlje i povećanu otpornost na sušu, bolesti i razne druge stresne situacije izazvane naglim promenama klime. Kada se govori o mineralima kao proizvodima razlaganja organskih materija, u njih treba ubrojati i azotna jedinjenja kao što su amonijak, nitrati i nitriti, a ne samo kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum i ostale biogene elemente. Najduži efekat od svih organskih materijala koji se mogu koristiti kao đubrivo ima vuna koju treba postaviti u jamu pre sadnje i pokriti je slojem plodne zemlje. Sledećih 10 – 15 godina vuna će postepeno trunuti i snabdevati zonu korenovog sistema azotnim jedinjenjima, najvažnijim sastojcima živih organizama. Treba imati u vidu da je kostur svih organskih jedinjenja ugljenik, koga u atmosferi ima mnogo manje nego što je potrebno biljkama, te otuda đubrenje organskim materijalima ima i ulogu obezbeđenja biljaka ugljendioksidom.
