Mnogo mladih napušta selo, ali ostaju oni najuporniji, vredni, sposobni mladi ljudi koji su odrasli radeći sa roditeljima. Zavoleli su posao i pronašli se u njemu. Jedan od njih je i Goran Pavlović iz sela Ljutice u Zapadnoj Srbiji.

Selo Ljutice nalazi se sa obe strane reke Tamnave, zapadno od Koceljeve. Kažu da je ime dobilo po vinogradima Ljutice Bogdana, koji je svojevremeno na tom području uzgajao grožđe i proizvodio vino. Kuće su pri izvorima seoskih potoka, zbijene u porodične grupe sa velikim okućnicama. U selu su pretežno zastupljena staračka domaćinstva. Kažu da su voćarstvo i stočarstvo osnovne grane poljoprivrede u selu.

Naš domaćin Goran (34) sa suprugom Mirjanom (25) i dvoje male dece, poseduje veliko poljoprivredno gazdinstvo. Uroš (8) i Aleksa (7), najmlađi članovi porodice, rade sa roditeljima kada treba, pomažu u berbi povrća i obavljaju sve ono što je deci na selu uobičajeno. U poslu mu dosta pomažu i roditelji, kao i baka koja je najstariji član porodice.

Kako ističe naš sagovornik, pre par godina odlučio je da poveća kvalitet i obim svoje mlekarske proizvodnje u kojoj je imao nekoliko grla muznih krava. Tokom godina ostavljao je žensku telad, dopunjujući zapat kvalitetnom genetikom sa drugih farmi. Tako je sve i počelo. Danas ima dvadeset krava i pet bikova. Mužu krava obavlja mašinskim putem. Najveći deo parcela podložan je potrebama gazdinstva, pa u tom pravcu ide i ratarska proizvodnja. Pavlovići obrađuju oko 20 hektara zemlje, pa tako najveći udeo ima silažni kukuruz, pšenica i soja. Imaju i svoje kokoške, guske, paune, golubove i svinje.

Nedaleko od kuće, Pavlovići imaju i osam plastenika iz kojih stiže svež paradajz, krastavac, paprike i tikvice. Proces proizvodnje započeli su u januaru mesecu proizvodnjom rasada. Sveže povrće prodaju na obližnjim zelenim pijacama.

-Ja sam najviše verovao u sve ovo što danas radimo, a supruga i roditelji su me podržavali. I tada i sada sve to doživljavam kao veliki uspeh, navodi Pavlović i dodaje da mu radni dan počinje u 6h, kada odlazi da obavi sve jutarnje poslove na gazdinstvu, gde mu se malo kasnije pridružuje i supruga. Skoro ceo dan provode obavljajući poslove na gazdinstvu, veče je predviđeno vreme za odmor i sutradan kreću sve ispočetka.

Pavlovići imaju i prepelice, jato od deset komada, koje gaje iz hobija. Lekovita jaja koristi za sopstvene potrebe. Hrane ih koncentratom za koke nosilje. Pored koncentrata, potrebno je dosta vitamina, koje im daju kroz rendano voće, povrće, travu i detelinu. Pavlović gaji i platinaste fazane, ima i lovčke pse, pošto se bavi i lovom.

U potrazi za nečim novim i profitabilnim, naš sagovornik je došao na ideju da zasadi ren, pošto, kako nam kaže, ovo povrće dobro podnosi klimatske promene i može da se prerađuje. Na svom posedu uzgaja domaću sortu rena. Kako nam navodi, ova sorta se sama reprodukuje. Dosta je ukusnija i bolja od industrijskog rena. Za finalne proizvode ne koristi veštačke dodatke i aditive. Proizvodi su isključivo napravljeni na prirodnoj bazi. Ljudi su zainteresovani za domaće proizvode. Tradicija u spremanju hrane treba da se vrati, da jedemo domaću i zdravu hranu, dodaje Pavlović.

U slobodno vreme, naš sagovornik voli da ide na pecanje. Kaže da mu je to hobi iz detinjstva. Najčešće peca na obližnjim rekama, kako kaže prirodnim biserima koji imaju potencijal za ribolovni turizam, ali već dve decenije nema jasne strategije u tom pravcu.

Kako navodi, u njegovom kraju nema duge tradicije kada je o poljoprivredi reč i ljudi maštaju o tome da za kratko vreme zarade veliku sumu novca i ulože u skupocene stvari. Mora da se radi korak po korak, sa puno ljubavi i strpljenja. Pavlovići su mi otkrili i deo planova za budućnost, gde planiraju da povećaju broj plastenika pod povrtarskom proizvodnjom. Uz to bi povećali i broj prepelica, pa bi lekovita jaja proizvodili i za tržište.