Neke krmače nakon porođaja proždiru posteljicu i mrtvorođenu prasad. Žderanje sopstvene živorođene prasadi predstavlja poremećaj ponašanja odnosno  kanibalizam kod krmača i on se češće javlja kod prvopraskinja nego kod višepraskinja kako u ekstenzivnim tako i u intezivnim uslovima proizvodnje.
Prvopraskinje dok se prase često ustaju i leže u sternalnom položaju i ne dozvoljavaju prasadima da ih sisaju, povremeno škrguću zubima, skiče i nasrću na prasad. Zapaženo je da krmače proždiru svoju prasad  kada krenu da sisaju ili kada skiče. Mnoge krmače 24 časa nakon prašenja nisu tako agresivne, prihvataju prasad i brinu o njima.

Šta se može preduzeti? Dok se krmače ne smire, prasad treba odvojiti i povremeno ih puštati da sisaju na svaka dva sata. Agresivnim krmačama preporučljivo je davati neki od sedativa, a isto tako i oksitocin za lakše lučenje mleka kako bi se smanjila nervoza krmače. U težim slučajevima potrebno je obratiti se veterinaru.
Agresija može biti usmerena na prasad, ali isto tako i na ljude koji se nalaze u objektu gde su krmače. Uzrok ovakvog poremećaja ponašanja nije u potpunosti rasvetljen, ali se pretpostavlja da kod prvopraskinja postoji strah od novorođene prasadi, njihovog prisustva i cike.

Takođe, prisustvo nepoznatih osoba u objektu ili lica koja pomažu pri prašenju može izazvati strah i agresiju kod krmača.One najpre ispoljavaju uznemirenost, često ustaju i ležu, ne daju prasadima da sisaju, gnječe ih i uglavnom leže na stomaku. Sam čin napada na prasad odvija se iznenada uz cikanje. Posle kraćeg vremena krmače se smire, leže nezainteresovane za okolinu i većinom prihvataju prasad u toku dana ili sutradan.

Krmačama pre prašenja obezbediti što bolje ambijentalne uslove. Ako krmače žderu prasad treba primeniti trankvilajzere (acepromazin) koji dovode do sedacije odn. trankvilizacije. Parenteralno se daje i oksitocin kako bi se olakšala ejekcija mleka i na taj način smirila nervoza krmače.