Boranija vodi poreklo iz Meksika, a zahvaljujući biološkim i lekovitim svojstvima našla je zavidno mesto na trpezi. Postoje brojne vrste boranije, a kod nas se najviše uzgajaju šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. U zavisnosti od boje može biti zelena, bledo – žuta, žuta ili šarena, a po obliku valjkasta, polupljosnata i srpasta. Na pijačnim tezgama može se naći od proleća do jeseni, dok se smrznuta, sušena i konzervirana u supermarketima kupuje tokom cele godine. Slično kao i grašak na žilama obrazuje mnoštvo kvržica sa  bakterijama koje vezuju slobodni azot iz vazduha.

Boranija je niskokalorična, a bogata vlaknima pa se preporučuje kod dijeta. Obiluje mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa. Sadrži provitamin A, vitamine C, E i B grupe, kao i bakar, belančevine, biljne masti, omega 3 masne kiseline biljnog porekla, folnu kiselinu koja je neophodna za pravilan razvoj fetusa, pa se preporuče u ishrani trudnica.

Sadrži i značajne količine silicijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva u ljudskom organizmu. Boraniju  ne treba jesti u svežem stanju, jer tada ima štetne sastojke, već je potrebno pre konzumiranja da se obari u vodi ili na pari. Kada su u pitanju lekovita svojstva boranije, zbog obilja vlakana reguliše varenje i rada creva, pozitivno utiče na zdravlje kostiju, jača imunitet, poboljšava vid, redukuje reabsorciju holesterola kroz žučnu  kesu. U tom slučaju za postizanje najboljeg efekta potrebno je boraniju skuvati na pari. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje boranije može da pomogne u snižavanju holesterola za 20 odsto. Zbog bogatstva kalijuma pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska  i štiti srce.