Jedan od najzastupljenjih korova u srpskim njivama je obična zubača. U pitanju je samonikla biljka koja može biti prava napast, jako je otporna i teško je iskoreniti. Ukoliko se zapusti može ozbiljno da ugrozi prinos i zdravlje kulture koja se gaji na njivama, a osim na oranicama javlja se i u vinogradima i voćnjacima. Osnovna preporuka je prevencija, a kad do zakorovljavanja ipak dođe onda se mora izabrati pravi herbicid koji će uništiti ovaj korov, ali ne i kulturu koja se uzgaja. Najviše štete nanosi u ratarskim, žitnim i krmnim kulturama.
Zubača (Cynodon dactylon), je uskolisna višegodišnja korovska biljka iz porodice trava. Poreklom je sa prostora severne i istočne Afrike, ima je u Aziji, Australiji i južnoj Evropi. Izdanci mogu biti vertikalni, odnosno stabljike koje rastu u visinu od 10 do 40 santimetara, ali i horizontalni (stoloni) izrastaju iz jakog rizoma, koji u zemlji razvija gustu mrežu korenovog sistema. Ovim rizomima se biljka vegetativno brzo širi te predstavlja jedan od najagilnijih, najžilavijih korova.
Otpornost im je zapanjujuća i kada se biljka sa korenom iščupa iz zemlje ili izbaci plugom na površinu tla potpuno odumire tek posle 20, a često i 50 dana! Listovi su brojni, dugi od dva do 15 centimetara, zeleni, glatki, ili malo maljavi. Cvast je složena, klasolika metlica sa tri do šest zvezdasto stojećih klasova. Zubača cveta u leto i jesen, plod je krupa, jedna biljka daje oko 32. 000 semenki slabo klijavih. Semenke klijaju u proleće ili rano leto, ali treba napomenuti da se zubača razmnožava i rizomima koji puštaju korenje i hvataju se za zemlju, a potom niču novi izdanci biljke. Zabeleženo je da rizom može da izraste i do 1 metar, dok u dužinu može da se razvije i više kilometara po jednom hektaru sa 4,5 miliona pupoljaka.
Treba napomenuti da u jednoj sezoni količina rizoma može da se poveća i 40 puta. Zubači najviše odgovaraju suve oblasti, topla, peskovita zemljišta, oranice i livade, vinogradi i voćnjaci, nepoljoprivredni tereni. Dobro veže živi pesak, traži dosta svetla i dobro podnosi gaženje i ispašu. Stoka je rado jede, pa dobro dođe u sušnom periodu i na mestima gde druge trave nema. Na otvorenom, osvetljenom staništu mahom se razvijaju zeleni stoloni, a u senci vertikalni izdanci, odnosno stabljike.
Kao vrlo agresivan korov zubača zauzima prostor gajenoj biljci i njen je konkurent za hranljive materije i vodu. Zbog toga ovaj korov drastično utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda. Suzbijanje zubače je najbolje vršiti u početnim fazama razvoja biljke i to sistemičnim herbicidima. Kad biljka započne vegetativni porast njeno uništenje je otežano. Jedan od načina za suzbijanje ovog korova je česta obrada zemljišta tokom vegetacije, odnosno freziranje, podrivanje, okopavanje. Kad su u pitanju hemijska sredstva za suzbijanje treba voditi računa koji usev se gaji, da uz korov ne biste ubili i gajenu biljku. Zato je najbolje pre tretiranja posavetovati se sa stručnjakom koji će odredi vrstu herebicida, ali i u kojoj meri i kad treba zubaču tretirati. Na osnovu iskustava agronoma, ukoliko se ovaj korov pojavi u kukuruzu, za njegovo suzbijanje može se koristiti Cikloksidim. Međutim, savetuje se maksimalni oprez i nikako ovaj herbicid ne koristiti za druge useve. Ukoliko tretirate njivu pod sojom, a protiv zubače efikasni su Haloksifop-P-metil, Kvizalofop-P-etil, fluazifop-p- butil (Floyd, Fusilade forte, Flupisor).
Za suncokret se koristi Haloksifop-P-metil (Galant Super), Kvizalofop-P-etil (Quick 5% EC), fluazifop-p- butil (Floyd, Fusilade forte, Flupisor) a za uljanu repicu Kvizalofop-P-etil (Quick 5% EC).
Za razliku od svog daljeg rođaka pirevine, ili pasje pšenice koja ima lekovita svojstva pa se koristi u narodnoj medicini za lečenje brojnih bolesti, obična zubača nema mnogo lekovitih svojstva. Ipak, ponegde se u jesen vadi koren ove biljke koji se secka, suši i kasnije koristi za pravljenje čaja. U lekovite svrhe koristi se i rizoma, jer se veruje da daje snagu. Ipak, nauka nije potvrdila ova svojstva obične zubače, pa ovakve informacije treba uzeti s rezervom.