Livadarka (lat. Poa annua), je jednogodišnja, retko dvogodišnja biljka iz porodice trava. Livadarka je veoma rasprostranjen korov iz porodice trava. Cvast je jednostavna vlat sa plevicom bez bodlji. Svaka biljka obrazuje do 500 semena koja po pravilu odmah počinju da klijaju. Ima veoma širok areal rasprostranjenja, a kao korov najčešće se javlja u strnim žitima, okopavinama, lucerištima, voćnjacima i vinogradima, pašnjacima i na ruderalnim staništima.
Hemijske mere suzbijanja daju najbolje rezultate, a u zavisnosti od gajenog useva primenjuju se različiti preparati.

Livadarka u narodnu poznata i kao rapava vlasnjača je busenasta biljka koja spada u uskolisni korov. Nije izbirljiva kada je u pitanju zemljište, pa podjednako dobro raste u vlažnoj, peskovitoj zemlji kao i u ilovači. U punoj snazi biljka dostiže visinu između 35 i 50 santimetara. Razmnožava se dvojako, putem semena i rize, odnosno nadzemnih puzećih izdanka koji se hvataju za zemlju, puštaju žile i granaju se. Koren je žiličast i veoma plitak. Stablo joj je uspravno do polupolegljivo, odnosno ustajuće sa ravnomerno raspoređenim uskim, dugačkim lišćem jarko zelene boje, po obodu su blago hrapavi sa šiljastim vrhom. Rukavac lista je gladak, zatvoren, a jezičak u vidu kragne, na donjim listovima visine do jedan milimetar, dok je na gornjim duplo veći.

U vreme cvetanja na vrhu biljke se javlja duguljasta etažna metlica sa hrapavim granama koje su pre cvetanja uspravne, da bi se tokom cvetanja povile ka zemlji. Cvetovi su povezani čupercima dlaka i za razliku od ostalog korova, livadarka cveta gotovo cele godine, osim u danima jake zime i mrazeva. Plod je elipsast i s donje strane ima jedva primetan žljeb. Nakon što sazri iz ploda ispadaju semenke izuzetne klijavosti, pa se ovaj korov brzo i lako širi. Jedna biljka može da proizvede i po 500 semenki koje vetar raznosi dalje od matične biljke. Livadarka najčešće raste u gustim bokorima što može da bude ozbiljan problem za ratare ukoliko se zapati na oranicama. Razmnožava se više puta tokom vegetacionog perioda, čime se obezbeđuje njeno ekspanzivno širenje i značajna agresivnost u osvajanju životnog prostora, te otežano iskorenjivanje. Livadarka je vrlo prilagodljiva, dobro podnosi hladnoću, ali i visoke temperature i jedino tokom sušnog perioda može na kratko da zaustavi svoj razvoj usled nedostatka vlage u zemlji.
I dok je ratari ne vole, kao i oni koji brižno neguju svoje travnjake gde se često zapati, stočari vole livadarku i često stoku izvode na ispašu na površinama gde raste ova biljka koja se smatra dobrim krmnim biljem.

Livadarka je otporna na gaženje, senku, nisko košenje, jer razvija deo izdanaka i generativne organe ispod visine reza noža kosačice, te se posle košenja brzo oporavlja i još brže razmnožava. Po savetu stručnjaka prevencija je najbolji način zaštite ne samo od ovog korova već i od ostalih korovskih biljaka. To podrazumeva redovno čišćenje prilazima njiva i puteva na čijim obodima se ovaj korov najčešće i javlja. Suzbijanje livadarke podrazumeva sve mere zaštite od korova kojima se smanjuje zakorovljenost površina.

Ukoliko se korov već raširio onda treba pristupiti temeljnoj i potpunoj eliminaciji biljke, svih njenih delova posebno semena, jer je klijavost semena kod livadarke izuzetno visoka.
Zbog gustih bokora u kojima raste teška je za iskorenjivanje, pa je potrebna upornost i primena agrotehničkih mera. Ukoliko se nije raširila na većoj površini, stručnjaci preporučuju čuvanje zajedno sa korenom. To nije prevelik problem jer je korenje plitko i lako se vadi iz zemlje.

Međutim, ukoliko se livadarka raširila na većoj površini potrebna je upotreba herbicida, kako bi se ovaj korov iskorenio i uništio. Tretiranje herbicidima preporučuje se tokom ranog proleća ili kasne jeseni, a biljka preparate upija preko lista, što dovodi do potpunog uništenja samog korova. Najčešće se koriste selektivni sistemični herbicid namenjen za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih uskolisnih korova.

Međutim, kažu stručnjaci, pre same primene najbolje je posavetovati se sa ekspertima za zaštitu bilja koji će u zavisnosti od veličine zakorovljene površine odrediti najefikasnije sredstvo kao i način njegove primene.