„Neravnopravnost žena i muškaraca na selu oštro je izražena na štetu položaja žena i devojčica i to pokazuje podatak da žene čine 84 odsto pomažućih članova poljoprivrednih gazdinstava, dok je 86 odsto formalno zaposlenih muškog pola.

Žene ne zaostaju za muškarcima u obavljanju fizičkih poslova i preuzimanju obaveza.

Iako u obavljanju fizičkih poslova i preuzimanju obaveza ne zaostaju za muškarcima, žene su i dalje nevidljive, što pokazuje i podatak da su samo u 17% slučajeva vlasnice poljoprivrednih gazdinstava.

Takav položaj žena jasno ukazuje na njihovu ekonomsku i svaku drugu zavisnost i na jaku ukorenjenost tradicionalnih stereotipa o rodnim ulogama, iz čega proizilaze i drugi problemi sa kojima se žene na selu susreću kao što su nedostupnost zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih usluga, nedovoljna zaštićenost materinstva, pa i porodično ili rodno zasnovano nasilje.

Značaj žena u procesu odlučivanja u organima lokalne samouprave je u skladu sa ekonomskom pozicijom, ukazao je ombudsman i dodao da podaci do kojih je došao nedavnim istraživanjem jasno pokazuju da je zastupljenost žena u odlučivanju u lokalnim organima vlasti nedovoljna, naročito u ruralnim naseljima, da zakoni o ravnopravnosti polova i lokalnoj samoupravi ta pitanja ne uređuju efikasno i da mehanizmi za rodnu ravopravnost nisu svuda ustanovljeni.

Žene učestvuju u savetima mesnih zajednica sa samo 11 odsto, dok su na mestu predsednika saveta još malobrojnije.

Potrebno je  da se zakonom efikasnije uredi ostvarivanje rodne ravnopravnosti na svim nivoima i donese zakon koji će propisati zastupljenost žena u organima javne vlasti od najmanje 40 %.