Gajenje rena nije baš jednostavno, bez obzira što je to malo zahtevna i vrlo prilagodljiva biljka. Istovremeno je lekovita i začinska biljka. Ima tri načina razmnožavanja – korenovim reznizama, odsečenom glavom korena i semenom. Usled vekovnog vegetativnog razmnožavanja ren je praktično izgubio sposobnost generativnog razmnožavanja, isto kao i beli luk. Postoji relativno mali broj tipova ili sorata rena, koji su dobijeni klonskom selekcijom slučajnih somatskih mutacija. Genetička varijabilnost klonova je mala i ne može da da dobar odgovor u smislu boljeg prilagođavanja vrste na drastične klimatske promene, kao i razvijanje otpornosti na bolesti i štetočine. Iz tog razloga se čine sve veći pokušaji selekcionera na dobijanju novih sorata generativnim načinom. Istina, ren može da cveta, ali ne donosi seme.

Kao i većina vrsta iz familije krstašica ni ren nije samooplodan, pa zato kod jednog klona u zasadu i ne može da dođe do samooprašivanja. Kod pojedinih klonova je zabeleženo i preko 80 % samooplodnje, ali formirano seme je šturo i bez klice. Drugi razlog je što je većina polena sterilna, a isto tako iz samo 5 % tučkova može da se formira mahuna sa semenom. Niska plodnost cvetova može donekle da se prevaziđe ukrštanjem različitih klonova, a pre svega iz geografski udaljenih mesta. Ovo su podaci pri dobijanju semena prve generacije. Ukrštanjem novodobijenih sorata sposobnost formiranja semena se sve više vraća sa svakom novom generacijom.

Mlada biljka rena ne cveta, već tek u starosti od tri i više godina možemo da očekujemo cvetonosna stabla, pod uslovom da je na stalnom mestu bez presađivanja u međuvremenu. Bez obzira što ren nije izbirač zemljišta, da bi podstakli cvetanje ipak treba da mu pružimo najbolje uslove, a to je plodna, humusna, rastresita zemlja i navodnjavanje. Kod nas ne može da se kupi seme u trgovini, ali može da se naruči iz inostranstva. Prvu prodaju semena je počeo SAD. Bilo da smo sami proizveli seme ili kupili, proces dobijanja odrasle biljke je dug, u proseku oko tri godine, tako da ovo nije komercijalan način dobijanja dobrog prinosa i ne može biti konkurencija razmnožavanju korenovim reznicama, već samo u cilju dobijanja novih sorata, jer svaka iznikla semenka daje novu sortu sa specifičnim genotipom. Najbolja novodobijena biljka se posle brzo razmnožava kulturom tkiva in vitro u laboratoriji. Seme može da se seje direktno na parceli ili za dobijanje rasada, na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, u proleće ili u jesen.

Prolećna setva daje slabije rezultate od jesenje jer seme zahteva stratifikaciju od 2-3 meseca u vlažnom supstratu na hladnom, na temperaturi ispod koje počinje klijanje, a to je ispod 7 °C. Stratifikacija može da se izvede u prirodnim uslovima zimi ili u frižideru ili hladnjači. Seme niče na temperaturi u rasponu od 7 do 23 °C. Za planiranu aprilsku sadnju mladih biljčica setva može da se obavi od januara do februara u zatvorenom prostoru. Seme se seje na dubinu 0,5-2 cm na razmaku 10 cm. Zemlja se održava umereno vlažnom da se ne stvori pokorica. U dobrim uslovima seme niče za 7-15 dana. Kada klijanci dobiju par pravih listova, mogu da se presade u male saksije ili čaše. Kasna jesenja setva se izvodi krajem oktobra ili početkom novembra. Na taj način se ne dozvoljava prerano nicanje i izmrzavanje, a seme prolazi kroz period stratifikacije kao što bi i u prirodi. Poželjno je da se seme na otvorenom pokrije slamom ili nekim drugim malčom debljine 10-ak cm u slučaju jačih mrazeva. Rasađen ren se dalje održava kao i svako drugo povrće, u početku se zaliva radi boljeg ukorenjavanja, redovno se uklanja korov i sprovodi đubrenje i zaštita, pre svega od buvača na listu. Ren dobijen iz semena karakteriše spor razvoj. Tokom prve godine života izraste samo jedna lisna rozeta. Biljka će početi da stiče nešto deblje korene tek od druge godine, a mogu se iskopati na kraju treće godine života.