Kukurek je bio veoma značajna biljka antičkih vremena, posebno zbog svojih otrovno-lekovitih svojstava. Stari Grci su ga koristili kako u lečenju ludila i mahnitosti tako i u vrlo efikasnom i brzom trovanju neprijatelja. Kukurek je tako lečio junake, trovao careve i dobijao ratove.

Po verovanjima ima magijska i isceliteljska svojstva i mada su mu cvetovi lepi i krupni a uz to predstavljaju zaista prve vesnike proleća, niko ga ne pominje po tako lepim osobinama.. Da li biste voljenoj osobi poklonili buket prvih porlećnih kukureka Ljudi se nekako više opredeljiju za ljubičice i visibabe, i to ne bez razloga jer ovu biljku, koja je na mala vrata ušla u mnoge antičke legende, pamtimo ne po lepim cvetovima već po jakom otrovu.
Lekovita i otrovna svojstva kukureka poznata su još iz antičkih vremena. Naučni naziv za kukurek je Helleborus, a potiče od grčke reči „heleboros”. Grci su pod tim imenom podrazumevali kako kukurek tako i jednu sasvim drugu biljku koja se zove čemerika (rod Veratrum).Kukurek su zvali crni heleboros a čemeriku beli heleboros. Neki smatraju da reč heleboros znači loša hrana ili otrovna hrana ali ima i onih koji smatraju da heleboros znači hrana za koze ili hrana za srne. Ovi drugi svoja tumačenja vezuju za navode da se epilepsija lečila tako što su bolesnici pili mleko koza koje su se hranile kukurekom.

Sudeći po starim zapisima i legendama kukurek je bio veoma značajna biljka antičkih vremena, posebno zbog svojih otrovno-lekovitih svojstava. Stari Grci su ga koristili kako za lečenje ludila i mahnitosti tako i za vrlo efikasno i brzo trovanje neprijatelja. Glavni otrovi kukureka su heleborin, helebrin i heleborein i oni su i odgovorni za smrtonosnu reputaciju ove biljke.

Po jednoj legendi Melampod iz Pila, koji je znao nemušti jezik izlečio je kćeri kralja Preta od ludila koje ih je obuzelo upravo zahvaljujući leku koji je napravio od kukureka. U zamenu za lek tražio je i dobio trećinu kraljevine Argolide.

Herakle (Herkul), antički heroj, koga je s vremena na vreme obuzimalo ludilo takođe je izlečen zahvaljujući kukureku. Izlečio ga je Antikiros koji je napravio lek od vrlo otrovnog crnog kukureka (Helleborus niger). Zahvaljujući Herakleovom izlečenju Antikiros je postao veoma poznat iscelitelj a naselje u čijoj okolini je rastao crni kukurek nazvano je po njemu Antikira.
Ali kukurek kako donosi izlečenje tako na još lakši način može uzrokovati smrt. Neki istoričari smatraju da je Aleksandar Makedonski umro od prevelike doze kukureka koji je dugo vremena uzimao kao lek. Takođe je poznat i slučaj prvog hemijskog rata u istoriji Evropske civilizacije koji se vodio upravo kukurekom! Po legendi, Fokiđani iz grada Kira su godinama presretali i pljačkali hodočasnike koji su išli u Delfe. Delfi su se pobunili protiv toga i posle par godina „koškanja” i svađa započeo je rat poznat pod nazivom Prvi Sveti Rat. On je trajao 10 godina (585 do 595 p.n.e.) i najzad su Fokiđani pobeđeni tako što su im ratnici koji su branili Delfe zatrovali vodu kukurekom i to upravo onim donetim iz Antikire! Vojnici su pili tu vodu i svi se listom razboleli od stomačnih tegoba i srčanih aritmija, jer otrovi kukureka uglavnom remete rad srca, tako da nisu bili sposobni da se dalje bore i njihov grad Kira najzad je osvojen.
Evo još jedne legende o ovoj biljci koja kaže da je kukurek anđeoskog porekla a nastao je pre 2000 godina tako što je devojka po imenu Madelon došla u Vitlejem da pozdravi tek rođenog Isusa, ali kada je videla zlato, tamjan i mirtu (smirnu) koje su donela tri Mudraca na dar Isusu, veoma se rastužila jer, za razliku od njih, ona nije imala šta da mu pokloni. Tada anđeo ugleda uplakanu devojku, dođe do nje i krilima dodirnu zemlju, i na mestu tog dodira iznikoše krupni beli cvetovi božićne ruže, koje je Madelon ubrala i poklonila tek rođenom bogu.
U našem narodu dobro je poznato da je kukurek i otrovna i lekovita biljka i njemu su se često pridavala i razna magijska svojstva. Prema Veselinu Čajkanoviću, dodole su stavljale korenove kukureka u vodu i njima prskale decu o praznicima. On se koristio kao lekovita trava i tradicionalno se brao na Biljanin petak (petak pred Đurđevdan) i na Cveti (nedelja pre Uskrsa). Po verovanjima kukurek je donosio nesreću ako se u kuću unese pre Đurđevdana a ako se unese na Đurđevdan onda će zaštititi kuću od vradžbina i urokljivih očiju.

Čajkanović navodi da u nekim krajevima deca prvim cvetovima kukureka koje nađu u šumi pevaju bajalicu „Kukurek sa brda zove: oženite me! Lepa ruža ruku pruža: povedite me!”