Berbu oraha obaviti kada su sazreli, odnosno,kada je jezgro zrelo, a pregrada između dve polovine postane smeđa i kada zeleni omotač – klapina kod većine plodova omekša i pukne , i da  plod iz nje lako ispada.

U našim klimatskim uslovima, u većine sorata oraha i spontanih sejanaca, berba počinje od druge polovine septembra i traje do prve polovine oktobra. Prerano ubrani plodovi imaju lošiji kvalitet, odnosno,  manji randman jezgra, manje ulja i ukus je daleko lošiji. Kod kasnije berbe pak, ljuska plodova i samo jezgro, naročito ukoliko bude kišna jesen i promene boju, odnosno potamne a u jezgru se čak može razviti i plesan.

Nedostatak kasne berbe je mogućnost većeg oštećenja,  čak desetkovanja plodova od divljači, odnosno, od strane ptice i glodara.

Kod nas, najčešće se berba oraha obavlja ručno, s obzirom da se radi o manjim površinama, okućnicama i vikendicama sa par stabala, najčešće mlaćenjem grana dugačkim motkama.

Međutim to može biti nepovoljno jer se na taj način prilično oštećuju rodne grane i grančice koje može da se odrazi na rod naredne godine. Najbolje je da se grane ručno otresu, sa 1-2 ponavljanja na 4-5 dana zavisno od sorte. Mašinska berba oraha se obavlja tresačima i primenjuje u plantažnim zasadima oraha.

Važno je da unapred znamo da li orah plasiramo na pijaci, gde nema nikakve kontrole kvaliteta i opsanosti po ljudsko zdravlje, ili ga spremamo za izvoz i prodajemo marketima. Razlika u ceni oraha u prvoj klasi, i onog koji nije na pravilan način obrađen i uskladišten, može da bude i 3-4 puta.

Brzo sušenje u sušari obezbeđuje da jezgro oraha ostane svetlo i u prvoj klasi. Ako se orah suši na promaji, jezgro tamni i eventualno može da dođe do pojave buđi. Takav orah se prodaje po najnižoj ceni i uglvnom na pijacama ili tržištima Turske, Bliskog Istoka i IstočneEvrope, koja kupuju jeftin i nekvalitetan orah. Orah na početku sezone skupljanja sadrži oko 30-35% vlage i suši se oko 30 sati, dok pri kraju sezone skupljanja sadrži oko 20% vlage i suši se oko 10-15 sati.