Maslačak (lat. Tardžacum) je višegodišnja korovska biljka iz porodice glavočike. Reći za ovu biljku raskošnih žutih cvetova da je samo dosadan korov bilo bi pogrešno, zato što se već vekovima koristi u ishrani, ali i u lekovite svrhe. U narodu je poznata i pod imenima-popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečika… U zvaničnoj farmakoligiji koristi se biljka dok cveta (od marta do maja) dok se u narodnoj medicini koristi i pre cvetanja, a lekoviti su svi delovi od korena do cveta.

Poreklo maslačka nije poznato, ali se zna da su za lekovita svojstva ove biljke znali su još stari Grci i Arapi koji su je koristili  da umire bolove u stomaku. U srednjem veku na ceni je bila mlečna, bela tečnost koja se cedila iz stabljike jer se verovalo da pomaže u lečenju očiju. U tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak se koristi za stomačne tegobe posebno kod upale slepog creva, ali i prilikom teškoća u dojenju kod porodilja koje nastaju prilikom zapaljenja mlečnih kanala ili nedostatka protoka mleka.

Maslačak je zeljasta višegodišnja biljka sa vretenastim korenom. U gornjem delu bliže površini zemlje koren je razgranat i može da dostigne veličinu i do pola metra, iako sama biljka poraste između 20 i 25 santimetara visine. Zahvaljujući ovakvom korenskom sistemu maslačak uspeva i u najnepristupačnijim mestima i nije zahtevan kada je u pitanju zemljište na kome raste. Kao i svaki korov najviše raste na zapuštenom parcelama, po livadama, ali i baštama i njivama jer voli otvorena i sunčana mesta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni kao i deljenjem korena u proleće. Stabljika je šuplja iznutra, a listovi su nazubljeni grupisani u lisnu rozetu. Cvetovi su jarko žute boje, jezičasti, grupisani u glavičastu cvast, prečnika do pet santimetara, a zatvaraju se noću i po oblačnom danu. Period cvetanja je od marta do maja, a posle cvetanja pojavljuje se seme u obliku bele, pamučaste loptice koju vetar lako raznosi i tako se širi seme koje ima vazdušasti beli rep radi lakšeg letenja. Jedna biljka može da proizvede 3.000 do 8.000 semenki mase 0,50 grama koji, verovali ili ne, klijavost zadržavaju decenijama.

Iako izgleda krhko i nežno, ova biljka je zapravo vrlo otporna. Kao i svaki korov, što maslačak u svojoj osnovi i jeste, i ova biljka teži da se raširi i zauzme što veći prostor pri čemu crpi hranljive sastojke iz zemlje i time utiče na smanjenje prinosa zasejanih površina ili jednostavno kvari izgled vašeg travnjaka. Za suzbijanje maslačka najbolje je uklanjanje svake pojedinačne biljke zajedno sa korenom, naravno pod uslovom da se već nije raširio i zauzeo veću površinu. Prilikom čupanja pojedinačnih biljaka iz zemlje zajedno s korenom vodite računa o tome da je koren kompletno izvađen. U protivnom, biljka vrlo brzo da se oporavi i ponovo izraste. Ukoliko ovo nije dovoljno preporučuje se upotreba herbicida, a na koji način i koja sredstva koristiti najbolje je raspitati se u biljnoj apoteci. Ukoliko izbegavate upotrebu hemijskih sredstava za uklanjanje korova, za maslačak će vam biti dovoljno i obično sirće. Potrebno je biljku zaliti većom količinom sirćeta i ona će potpuno izumreti. U borbi protiv maslačka može da se koristi i so. Dovoljno je da maslačak posolite po cvetu, a so će vrlo brzo dospeti i do ostalih delova biljke koja će uvenuti i nestati. Stručnjaci savetuju da je upotreba hemikalija ili prirodnih sredstava u borbi protiv maslačka najefikasnija u jesen. Tada se biljka priprema za zimu, pa hranljive materije iz gornjeg dela prelaze u koren.

Govoriti o maslačku, a ne spomenuti njegova lekovita svojstva bila bi prava šteta. Bogat je hranljivim materijama, pa se prvo lišće pre cvetanja koristi za salatu. U listovima maslačka ima više vitamina C i gvožđa nego u spanaću. Mlado lišće pre cvetanja može da se bere i osuši na promaji, a potom da se kasnije priprema kao čaj. Ova biljka je bogata i vitaminom A i B, organskim kiselinama, mineralima posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom. U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo (kolagog) za smanjivanje masnoće u krvi, cvetovi za pripremu sirupa sličnog medu, dok se od prženog korena može se napraviti zamena za kafu. Maslačak pospešuje lučenje žuči i rad bubrega, služi kao diuretik, čisti krv i pomaže u lečenju gihta, anemije, reumatizma, čireva, kod upale bešike, otvara apetit, a posebno je efikasan kod kamena u žuči i za lečenje jetre. Lekovitost maslačka potvrdili su i naučnici koji su tokom istraživanja na životinjama uočili da maslačak može smanjiti nivo šećera i lošeg holesterola u krvi. Postoje brojni narodni recepti za čajeve od maslačka, ali stručnjaci upozoravaju da, iako se ova biljka smatra sigurnom za ljudsku upotrebu, ipak treba biti oprezan i o konkretnim lekovitim dejstvima i pravilnoj upotrebi treba se konsultovati sa lekarom.