Oprašivanje (polinacija) predstavlja prenošenje polenovih zrna iz antera na žig tučka.
Biljke se prema načinu oprašivanja mogu podeliti na:
– anemofilne (prenošenje polena obavlja se vetrom)
– entomofilne (prenošenje polena obavljaju insekti, slepi miševi, ptice (kolibri) i druge životinje).

Orah, leska i pitomi kesten su anemofilne vrste, skoro sve ostale voćne vrste su entomofilne. Više od 75% glavnih gajenih biljaka i 80% cvetnica oprašuju životinje prenosioci polena (Nabhan i Buchmann, 1997). Samo u Evropi od oko 264 biljnih useva 84% se oprašuje životinjama. U ukupnoj oprašivačkoj delatnosti insekti učestvuju sa oko 80%, pri čemu od tog boja pčele doprinose sa blizu 80% i zato se smatraju najboljim polinatorima. Insekti prenosioci polena imaju značajnu ulogu u povećanju prinosa gajenih biljaka i poboljšanju kvaliteta njihovih plodova. Procenjeno je da u Evropskoj Uniji godišnje direktna ekonomska dobit od oprašivanja insektima iznosi preko 14 milijardi evra, a da oprašivanje gajenih biljaka od strane samo medonosne pčele godišnje vredi oko 4,25 milijardi evra (Borneck i
Merle, 1989). Većina insekata koristi nektar i polen za sopstvenu i za ishranu svog potomstva.

Medonosna pčela (Apis mellifera) je najvažniji i najrasprostranjeniji prenosilac polena gajenih biljaka (indirektna korist). Ona se koristi za oprašivanje preko 200 vrsta gajenih biljaka.

Kada se veći broj polenovih zrna prenese na žig tučka i ako dođe do oplođenja razvija se više semena. Samo seme, lučenjem odgovarajućih fitohormona (giberelini), stimulišu okolno tkivo da se pravilno razvija; tako će na primer, plod jabuke sa više semena biti krupniji i pravilnijeg oblika od ploda sa manje semena. Ova činjenica je od najvećeg značaja za proizvođače voća i povrća. Najveći značaj u oprašivanju jabučastih i koštičavih voćaka ima medonosna pčela.
Ako se u istom cvetu nalaze prašnici i tučak, takav cvet naziva se dvopolan ili hermafroditan. Ovakav cvet ima većina voćnih vrsta: jabučaste, koštičave ili jagodaste voćke. Ukoliko cvetovi imaju samo prašnike ili samo tučak nazivaju se jednopolni (npr. orah, leska). Cvetovi koji nose prašnike su muški, a cvetovi koji nose tučak su ženski.
Kod jednopolnih biljaka mogu se razlikovati dva slučaja:
– ako se muški i ženski cvetovi nalaze na istoj biljci onda se one nazivaju jednodomim biljkama (npr leska ili orah);
– ako se muški i ženski cvetovi nalaze na različitim biljkama onda se one nazivaju dvodomim biljkama (npr. aktinidija)
Prema načinu oprašivanja mogu se razlikovati:
– Samooprašivanje (proces gde se biljke oprašuju sopstvenim polenom)
– Unakrsno oprašivanje (alopolinacija) je proces gde se polen sa jedne biljke prenosi na žig tučka druge biljke ili sorte
Uspešno oprašivanje je uslov za oplođenje. Polenovo zrno koje u to vreme dospe na žig tučka počinje da klija u polenovu cev koja raste i dospeva do embrionove kesice. U trenutku kada vrh polenove cevi stigne do embrionove kesice iz nje izlaze dve spermatične ćelije, od kojih se jedna spaja sa jajnom ćelijom. Spajanje spermatične ćelije sa jajnom ćelijom naziva se oplođenje. Za klijanje polena i uspešno oplođenje optimalna temperatura je u granicama od 21-25oC i relativna
vlažnost vazduha od 60-80% (Stanković i Jovanović, 1990; Veličković, 2014). Navedeni ekološki uslovi pogoduju oprašivačkoj aktivnosti medonosne pčele.
Samooprašivanje obezbeđuje oplodnju i rodnost kod samooplodnih (autofertilnih) voćaka. Ono ne obezbeđuje oplodnju i rodnost kod samobesplodnih (autosterilnih, autoinkompatibilnih) voćaka. Pri samooprašivanju kod samobesplodnih sorti voćaka ne dolazi do samooplođenja i obrazovanja i razvoja ploda.
Samobesplodne sorte voćaka se ne mogu gajiti u jednosortnim zasadima, već im se moraju obezbediti sorte oprašivači.
Transfer polena između sorte oprašivača i sorte voćaka za proizvodnju plodova obavlja se putem posrednika – insekata
(entomofilija). Najvažniji insekt u ovom procesu transfera polena je medonosna pčela (Apis mellifera L.). Unakrsno
oprašivanje obezbeđuje oplodnju i rodnost u grupi međusobno seksualno kompatibilnih-podudarnih (interfertilnih) sorti
voćaka (sve sorte jabuke zahtevaju unakrsno oprašivanje). Ova vrsta oprašivanja ne obezbeđuje oplodnju i rodnost u grupi
međusobno besplodnih (intersterilnih) sorti voćaka. Pojava intersterilnosti je karakteristična za brojne sorte trešnje i
kruške. ilnosti je karakteristična za brojne sorte trešnje i kruške.
Samooplodne voćne vrste su: većina sorti kajsije i breskve, šljive, višnje, pojedine sorte trešnje, jagode, maline, kupine, orah. Stranooplodne su skoro sve sorte jabuke, kruške, badema i većina sorti trešnje.
Većina današnjih sorti gajenih biljaka, nisu samooplodne i zahtevaju unakrsno oprašivanje tj. prenošenje polena sa jednog cveta na drugi. Za pojedine voćke, oprašivanje može biti poslednja šansa za povećanje prinosa. Sve naknadne mere posle oprašivanja, kao što su regulacija rasta, primena herbicida, fungicida ili insekticida, se sprovode ne radi povećanja prinosa nego radi očuvanja gubitaka (Stanisavljević i Nedić, 2008). Medonosna pčela se smatra sigurnim oprašivačem jer posećuje cvet dok ne dođe do njegove oplodnje. Korist od oprašivanja medonosnom pčelom ustanovljena je i za druge gajene biljke kao što su dinja, lubenica, bundeva, krastavac, paradajz, mrkva i dr.