Sveža, zelena hrana za ishranu stoke može se dobiti sa pašnjaka, prirodnih ili sejanih livada. Predstavlja relativno jeftinu stočnu hranu a može se koristiti za ispašu stoke, sa spremanje sena ili senaže. Pašnjaci, u predelima gde ih ima u većoj površini, predstavljaju ako ne
jedini, a ono bar glavni izvor stočne hrane u periodu vegetacije.
Paša pre svega sadrži visok procenat vode koji zavisno od sastava i perioda vegetacije može da iznosi 60 do 80 %. Zavisno od sastava, može da sadrži i do 20-ak procenata protein, a ako ima dosta leptirnjača. Ako ovome dodamo relativno mali sadržaj celuloze onda stoka ima na raspolaganju hranu koja ima izuzetno visoku svarljivost. U suvoj materiji paše ima relativno više kalcijuma i kalijuma a manje natrijuma i fosfora.
Nedostatak fosfora u zemljištu je inače karakteristika skoro celog područja Pirotskog okruga. Stoci na ispaši se mora dodavati stočna so. Zbog navedene hranljive vrednosti, visoke svarljivosti i činjenice da je stoka sama uzima bez prethodne pripreme i manipulacije, paša predstavlja najjeftiniju stočnu hranu.
Upotrebljivost travnih površina za napasanje i hranljiva vrednost travne mase zavise najviše od botaničkog sastava. U sastavu travne mase možemo izdvojiti nekoliko grupa biljaka. Ako ih ređamo od najmanje do najviše poželjnih redosled bi bio sledeći:
– otrovne i škodljive biljke ( velebilje, bunika, čemerika itd. )
– bezvredne biljke i kisele trave ( velika i dlakava oštrica, tvrdača, popino prase, rogoz itd.
– slatke trave ( razne vrste livadarki i vijuka, ljuljevi itd. )
– leptirnjače ( razne vrste grahorica i detelina ).
Pri izgonu stoke na pašu naročitu pažnju treba obratiti na prvu grupu jer one mogu biti opasne po zdravlje životinja a njihovo konzumiranje može ponekad imati i smrtni ishod.
Podrazumeva se da je poželjno da u što većoj meri budu zastupljene zadnje dve grupe. Pored botaničkog sastava, veliki uticaj na svarljivost i hranljivu vrednost zelene mase ima faza razvoja. Primera radi, navodimo svarljivost pojedinih delova ili cele biljke zavisno od faze
razvoja:
– mladi listovi 70 – 75 %
– stari listovi 60 – 65 %
– uvenuli listovi 45 – 50 %
– zelene stabljike 50 %
– uvenule stabljike 35 %
Sa starenjem biljke opada sadržaj proteina i energija, povećava se sadržaj celuloze i opada i svarljivost i hranljiva vrednost.
