Ovaj korov najviše muči vojvođane

Ilustracija. Iva, korov: foto: poljoprivrednik
Ilustracija. Iva, korov: foto: poljoprivrednik

Vojvođanski ratari poslednjih godina muku muče sa korovom Iva  xanthifolia, u narodu poznata kao obična iva. Poreklom je iz južne Kanade, a podaci o njenom prisustvu na našim područjima datiraju od sredine šezdesetih godina prošlog veka.
U pitanju je jednogodišnja zeljasta korovska biljka visine oko 150 santimetara, mada može da poraste i do dva metra visine. Ima uspravno, cilindrično, fino uglasto i golo, a samo u predelu cvasti razređeno dlakavo stablo. Listovi su naspramni ili naizmenični sa dugačkim drškama, sa gornje strane hrapavi, a sa donje sa kratkim dlakama. Po obliku mogu biti jajasti, srcasti ili naglo suženi, ušiljeni. Listovi cvasti su uski, dok je sam cvet bogato metličasta granata, u donjem delu sa listovima. Glavice su male i viseće, mnogobrojne, sa muškim cvetovima u sredini ili sa hermafroditnim cvetovima, a po obodu su ženski cvetovi.

 

Ova biljka cveta od jula do avgusta, nekad i do septembra, a cvetovi su zelekasto-žute boje. Plod je ahenija crne boje dugačka dva do pet milimetara. Razmnožava se semenom i vrlo lako se širi na oranicama. Raste pored puteva, na neobrađenim mestima, a kao korovska vrsta najčešće se javlja u usevima kukuruza, šećerne repe i suncokreta. Najviše je zastupljena u vojvođanskim oranicama i to u Sremu, odnosno u okolini Rume, u Bačka oko Novog Sada, Bečej, Bezdana i mestimično u Banatu.
Kada se nađe u oranicama gajenim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale iz đubriva što utiče na smanjenje prinosa. Ređe se javlja u voćnjacima i vinogradima, ali ako se zapati teško se iskorenjuje, posebno iz vinograda.

Stručnjaci kažu da je prevencija najbolja zaštita od ove korovske biljke, ali ukoliko dođe do zapuštanja oranica pa se obična iva ipak naseli u njiva primenjuju se agrotehničke mere, kao i upotreba herbicida kako bi se ovaj korov iskorenio. Agrotehničke mere podrazumevaju mehaničko uklanjanje biljke, čupanjem ili okopavanjem između useva i preporučuje se za njive pod kukuruzom. Kada su u pitanju šećerna repa i suncokret tu je situacija nešto komplikovanija, pa je bolje posegnuti za hemijskim preparatima koji mogu pomoći u suzbijanju ovog korova.

Pre upotrebe herbicida, ali i o količini i načinu korišćenja najbolje je posavetovati se sa stručnjacima ili za savet pitati u poljoprivrednoj apoteci. Protiv obične ive u kukuruzu kao prilično dobar se pokazao acetohlor, acetohlor+AD67, kao i acetohlor u kombinaciji sa dahemidom. Istraživanja su pokazala da su ova sredstva efikasna od 90 do 100 posto u suzbijanju ovog korova. Nešto manji efekat imaju alahlor u kombinaciji sa preparatima na bazi atrazina.

 

Kada je u pitanju iskorenjivanje ovog korova u suncokretu stručnjaci preporučuju preparate na bazi acetohlora, a kombinacije su slične kao i za kukuruz samo je odnos hemijskih jedinjenja drugačiji. Preparati na bazi acetohlora mogu se primenjivati i na suzbijanju obične ive u soji i krompiru, dok se za voćnjake i vinograde koriste hemijska sredstva na bazi atrazina. Da bi suzbijanje ovog korova bilo efikasno mora biti sistematično i sveobuhvatno. Stručnjaci upozoravaju da posebno treba voditi računa u kojoj fazi rasta je korov, a hemijska sredstva imaju najveći efekat u ranoj fazi rasta biljke kada je lakše i iskoreniti je sa oranica.

 

 

Povezano

Iz ove kategorije