Poponac (lat. convolvulus arvensis), je višegodišnja zeljasta biljka, koja spada u širokolisni korov. Stablo je puzeće i obmotava se u smeru suprotnom od kazaljki na satu oko kukuruza, pa vrlo brzo može da izraste i do dva metra u visinu. Postoji nekoliko vrsta ovog korova, ali se kod nas najčešće javljaju dva – njivski koji najviše raste u kukuruzu, i poljski koji raste na livadama, duž puteva i pored potoka. Ukoliko nema za šta da se uhvati i obavije može da raste i puzeći po zemlji. Livadski poponac spada u medonosne biljke, rado ga jedu krave zbog čega, kako se veruje, dolazi do povećanja masti u mleku. Lišće se može koristi i u ljudskoj ishrani u vidu variva ili čorbe. U narodu je poznat još i pod imenima slatkovina, slak i povivka.
Poponac na njivi i u malinjaku
Poponac je poreklom iz Azije, ali raste širom sveta. U pitanju je vrlo invazivan korov koji brzo raste i širi se gde god se pojavi. Prema proceni stručnjaka gubici useva zbog ovog korova samo u Americi premašuju 377 miliona dolara godišnje.
Najčešće se pojavljuje među kukuruzom oko čije stabljike se obavija, što može dovesti do poleganja useva. Osim toga, uzima hranljive materije iz zemlje što može da dovede do slabijeg rasta kukuruza, čiji je rod lošijeg kvaliteta i manjeg prinosa. Poponac ima izuzetno jak, vretenast korenov sistem koji prodire čak i do šest metara dubine u zemlju što omogućava biljci opstanak u sušnom periodu. Na površinskom sloju zemlje nalazi veliki deo pupoljaka iz kojih izbijaju nadzemni izdanci, a može da se razmnožava i rizomom. Stablo je tanko sa razređenim listovima spiralno raspoređenim, veličine od dva do pet santimetara i mogu biti srcasti, strelasti ili kopljastog oblika. Cvetovi su pojedinačni ili po dva do tri zajedno, krupni i levkastog oblika i mogu biti beli ili ružičasti. Poponac cveta od juna do početka septembra, cvetovi nemaju miris, a plod je zaobljena čaura svetlo smeđe boje sa samo dve semenke koje najčešće pojedu ptice. Ukoliko padne na zemlju zadržava klijavost i do 20 godina.
Osim u njivama ovaj korov se često pojavljuje u voćnjacima, a idealno stanište su malinjacima, jer su maline dobra podloga za njegovo puzeće stablo. Uzgajivači malina koji su imali problema sa ovim dosadnim korovom iz prve ruke savetuju da parcelu koju ste odabrali za zasad maline obavezno, prema savetima stručnjaka, tretirate herbicidom pre same sadnje. Prilikom kupovine sadnica treba obratiti pažnju da se uz koren maline nije upleten i koren poponca (ovo se odnosi na kupovinu sadnica iz malinjaka) jer ćete uz voće posaditi i korov koji je posle teško uništiti. Ukoliko zemljište tretirate mašinski proverite priključne mašine da se na njima nije zadržao koren. Ukoliko primetite ovaj korov u zasadu nikako ne frezirati međuprostor, jer će se samo razneti dalje po ostatku malinjaka.
Kako ga iskoreniti?
Poponac je korov koga je teško iskoreniti, posebno ukoliko se bavite organskom proizvodnjom. U tom slučaju preporuka je iščupati ga sa sve korenom kada u proleće dostigne visinu od 15 santimetara. Međutim, često se događa da deo korena ostane u zemlji, pa se korov iznova vraća. Stručnjaci preporučuju i malčiranje, a kao dobro sredstvo može da posluži crna plastika, tkanina, ili karton, koji će sprečiti sunčevu svetlost da dopre do biljke koja vene i nestaje. Nekad se dešava da biljka ispod malča pronađe put pa počne da niče na ivicama pokrivenog područja i tada se mora ručno ukloniti.
Ukoliko se odlučite za upotrebu herbicida na tržištu postoje brojni preparati koji su vrlo efikasni protiv ovog korova.
Najčešći i najširi metod primene herbicida za suzbijanje poponca u kukuruzu je posle setve, a pre nicanje kukuruza. Za ovu namenu postoje brojni herbicidi i njihove kombinacija koji se sa uspehom mogu upotrebiti za suzbijanje poponca. Za prskanje njive pod kukuruzom najčešće se koriste preparati na bazi atrazina, cijanazina, flurohloridana i linurona.
Suzbijanje korova primenom herbicida u toku vegetacije primenjuje se kad kukuruz ima 1-8 listova ili je visine 15-20 cm. U tom slučaju upotrebljavaju se preparati na bazi bentazona, 2,4-D, dikambe, fluroksipina, klopiralida, piridata i tifensulfuron-metila. U pšenici se protiv poponca može da se koristiti Banvel M, Banvel P, Banvel DP dok u kukuruzu dobre rezultate daju herbicidi Basagran i Laddok. U ozimim i jarim žitima kao i u voćnjacima i vinogradima može se koristiti Fluoroksipir kada je poponac u fazi cvetanja sa tim što treba paziti da herbicid ne dođe u dodir sa zelenim delovima biljke. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za stručnjakom za zaštitu biljaka ili fito farmaceutom.
