Selo Gradac raštrkalo se na nadmorskoj visini od 535 do 940 metara, u gornjem slivu reke Brvenice, koja izvire u centru sela. Čine ga Kotraže (Radovići i Čorbići), Gornji Gradac (Čorbići, Glavica, Munaci i Rakovići) i Donji Gradac (Vesovići, Nikolići i Češljari). Nalazi se na oko 20 km od Raške.

Po sredini ovog sela teče jednom širom dolinom Kruševačka Reka, u koju se pri dnu sela sa desne strane uliva Brvenica ili Gradačka Reka. Sa obe strane Kruševačke Reke i Brvenice, a po brdima Lazu, Borju i Glogoviku nalaze se kuće ovog sela.

Gradac je čuven po stroj crkvi-manastiru, zadužbini kraljice Jelen Anžujske, majke srpskih kraljeva Dragutina i Milutina.

Kada se ide putem iz Gradačke Reke ka crkvi nalazi se sa leve strane puta jedna velika stena, visine 2,5 metra a širine 2 metra. U njoj je sa gornje strane utesana jedna rupa, dubine oko pola metra. U dužinu se pruža u pravcu zapad-istok. U istočnom kraju je nešto uža a prema zapadu se postepeno širi. Duga je i široka toliko da bi i visok čovek u nju mogao lepo leći. Meštani ovu stenu zovu grobnica, ali ne znaju čija je. Moguće je da je ovde u srednjem veku svoj život provodio kakav srpski kaluđer isposnik – asket?

Selo Gradac ima 300 domova i oko 600 stanovnika. Gradačka Banja je u tu, koja  ima velikog potencijala.

Porodica Nikolić iz Donjeg Graca, Strahinja i Jela, bave se organskim stočarstvom. Od 2010. Njih dvoje to sami rade. Kako nam priča jela, koliko god da to izgleda da je lako, za nju I njenog supruga to već postaje malo i naporno.

“Godine prolaze, mi smo sve stariji. Suprug Strahinja je slomio ruku pa dosta poslova obavlja sama.

Strahinja i Jela imaju sina i ćerku. Sin živi u Užicu a ćerka u Beogradu.

-Dođu oni, pomognu koliko mogu ali šta da s eradi, imaju svoje porodice i svoj posao. Ali ne žalim se ja. Molim ovim poslom da se bavim. Živimo od svog rada, Strahinja je skoro otišao u penziju, ali ona je mala, ja znam da kažem jedan odlazak u Rašku i ode penzija.

Godišnje podaju osam teladi. Imaju I pomoć od države, subvencije dobijaju na vreme.

-Subvencije nam puno znače, da se ne lažemo. Bude nam da kupimo po nešto i da obezbedimo za kupovinu ako zafali hrane, ili nešto za stoku.

Po Jelinim rečima u Srbiji je sve popularniji, sIstem krava –tele, naročito kod farmera koji raspolažu pašnjacima.

U sistemu krava-tele, krava najveći deo godine provodi sa teletom na pašnjaku. Ovo je način držanja koji nije intenzivan (ekstenzivno držanje), i podrazumeva korišćenje zemljišta koje nije pogodno za ratarsku proizvodnju.

Najveći deo hrane za krave i telad nalazi se na pašnjacima. Stručnjaci procenjuju da po grlu treba obezbediti najmanje 1 hektar pašnjaka. U krajevima sa više padavina, na bujnijim pašnjacima se napasaju tri krave sa potomcima. Udeo ljudskog rada pri ovakvom načinu uzgoja je neznatan i dodatno smanju troškove.

Kada je reč o lečenju životinja u organskom uzgoju dozvoljena je upotreba antibiotika. Postoji stroga evidencija preparata i obavezna je prijava nadležnim institucijama. Još jedan važan faktor je i poštovanje vremenskog roka neophodnog da bi se životinja oslobodila antibiotika iz organizma.

„Svi antibiotici se mogu koristiti, s tim što se prethodno prijavi sertifikacionoj kući spisak korišćenih antibiotika. Jedina promena, u odnosu na period kada smo bili u konvencionalnoj proizvodnji, je ta što na samom prijemu lekova moramo da evidentiramo i serijski broj leka, jer taj parametar je u stvari faktor praćenja i kontrole i prometa isledljivosti leka“ objašnjava Jela.