Božidarka Radovanović, iz Gnjilice, kod Raške, poljoprivredom se bavi  20 godina. U poslednjih pet godina, bavi se organskom proizvodnjom. Na taj korak se odlučila, jer je videla da je po njoj se to isplati.

Božidarka ima 100 ovaca i 10 krava. Imam i pomoć od države, to puno znači, ne čekam dugo, dobijam na vreme, taj povrat mi puno znači jer mogu da kupim hranu na vreme.  Malo sam se plašila kada je uveden Eagrar, ali i to smo pregurali.

Božidarka bi volela da neko nastavi da se bavi ovom proizvodnjom, ali kao što ona kaže, otom, potom. Žena na selu nije zapostavljena, žena može dosta toga da uradi sama.

Organska poljoprivreda podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom i biodegradabilnim potencijalom staništa. Ovakav način proizvodnje nije po opisu ekstenzivan, nego intenzivan u okviru bioloških potencijala staništa.

Organska poljoprivreda se u svetu razvija brzim koracima kao odgovor na evidentno narušenu životnu sredinu i posebno kao odgovor potrebama potrošača za kvalitetnom i bezbednom hranom. Poslednje decenije obim organske proizvodnje u svetu se značajno povećao tako da je u svetskim razmerama, organskom eksploatacijom obuhvaćeno više od 43 miliona hektara. Iz oblasti organske stočarske proizvodnje brže se razvijaju one proizvodne grane u kojima je ishrana životinja bazirana na pašnjacima i kabastoj hrani, odnosno preživari, dok je znatno sporiji razvoj organskog svinjarstva I organskog živinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaćih životinja koriste velike količine proteinskih hraniva.

U Srbiji se organska poljoprivredna proizvodnja obavlja na oko 8 228 ha, što iznosi samo 0,2% od ukupnih poljoprivrednih površina.

Sistem upravljanja poljoprivredom u organskim uslovima regulisan je “Zakonom o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima“, koji se bazira na četiri principa: princip zdravlja, ekološki princip, princip pravednosti i princip negovanja i staranja.