Višnja je, kažu,  naša izvozna šansa,  međutim poslednjih godina proizvođači višnje bore se sa štetočinom nad štetočinama – žilogrizom ( Capnodis tenebrionis[). Insekt nanosi štete koje suše voćku i direktno utiču na rod.–Tokom proleća odrasle štetočine se nalaze na granama i grizu peteljke i mlade lastariće što je opasno za mlade voćke i sadnice. Mnogo je opasnije kada larve se ubuše u koren i stablo. Voćke se brane lučenjem smole, ali stable koja su u vodnom stresu i bolesna stable se ne mogu odupreti. Simptomi su sitniji listovi i naknadno sitniji plodovi. Sušne godine su uslov za velike štete u voćnjaku, čak i štete do 80% od ukupnog broja sadnica.

Štetočina ima jednu generaciju tokom dve godine. Imago se javlja u mesecu julu i avgustu i hrane se mladarima i korom . Larva prezimljava u korenu , hraneći se tankim korenčićima. Posle dve godine se nalazi u samom deblu gde se formira u lutku.

Zaštita počinje postavljanjem insekticida u zemljište radi zaštite od larve – upotrebite Galition, Foksim,Radar versus, Rovocid ( stable koja nisu u rodu). To se čini plitkim ukopavanjem ukrug jedan metar od stable, u junu mesecu kada ženka polaže jaja.Navodnjavanjem voćke tokom sušnih meseci jer se tako smanjuje mogućnost da štetočina uđe u voćku, postavljanjem zaštitnih mreža oko stabla. Ako ove mere borbe nisu preduzete onda je neophodno mehanički uništavati štetočinu – imago sa listova i peteljki otresanjem i sakupljanjem insekata. Hemijske mere podrazumevaju prskanje krošnje sredstvima : Mospilan, Actara, Volley, Confidor tokom leta.

Kada se berba završi ponoviti 2 puta tretman sa sredstvima Kozma hlorpirifos a.m. ( 1,5 litara na hektar ), Pyrinex 48 SC ( količina 1,5 litara za hektar ), Radar 300 EC u količini 2,5 litara na hektar .

P