Poljoprivreda je jedina grana privrede koja je stoički izdržala sve udare globalne ekonomske krize koju je izazvala pandemija korone. I dok su sve ostale grane jedva preživljavale, ili beležile ogromne gubitke, srpska poljoprivreda je prošle godine ubeležila rast od pet posto.
Međutim, ako mislite da je poljoprivrednicima lako, i da im cvetaju ruže, grdno ste se prevarili. I oni itekako osećaju udare ekonomskih potresa koji se neminovno odražavaju i na sektor poljoprivrede, jer sve ide preko džepa seljaka.

Skok cene čelika

Pripreme za predstojeću sezonu i prolećnu setvu uveliko su u jeku. Poljoprivrednici koji su rešili da obnove dotrajalu mehanizaciju i priključne mašine imaju i pomoć države kroz subvencije, pa bi čovek rekao „blago seljacima“. Ali, sve i da dobiju subvencije to će biti samo kap u moru ogromnih troškova poljoprivrednika koji su sada dodatno uvećani.
Naime, već sredinom januara zabeleženo je znatno poskupljenje u gotovo svim prodavnicama poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina. Razlog za skok cena, kako tvrde proizvođači priključnih mašina je porast cena repormaterijala od čak 40 odsto.
„Vruć krompir“ su prebacili na železare koje svoja poskupljenja pravdaju nezabeleženim porastom cena čelika na svetskim berzama. Naravno, svoj deo kolača žele i uvoznici, pa prodavci i kada se sve sabere danak plaća seljak koji nema kome da se požali.

Ali krenimo redom. Sredinom decembra prošle godine došlo je do naglog skoka cene čelika na svetskim berzama, kao posledica povećanja cene rude gvožđa koji do danas porasla za 29,3 posto od novembra prošle godine, piše Global tajms. Zbog povećanja cene čelika na svetskom tržištu došlo je do rasta cena svih proizvoda koji uključuju čelik kao osnovnu komponentu u procesu proizvodnje, pa tako i poljoprivredne mehanizacije.
Potresi na globalnom nivou nisu mimoišli ni kompaniji HBIS GROUP Serbia, nekada poznatu kao Železara Smederevo.
– Dešavanja na srpskom tržištu čelika su posledica dešavanja na svetskom tržištu. Sirovine za proizvodnju čelike su porasle na istorijski najviši nivo, što je dovelo i do rasta cena gotovih proizvoda i u kompaniji HBIS GROUP Serbia – potvrđeno je Agrobiznis magazinu u ovoj kompaniji.
Da je došlo do poskupljenja poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina požali su nam se prvo mladi poljoprivrednici. Trenutak, kako kažu, nije mogao biti gori. Naime, država im je odobrila subvencije na cene od prošle godine, sada je došlo do skoka cena, pa razliku moraju da nadoknade sami kako znaju i umeju. I nisu u pitanju male pare, jer su priključne mašine od pluga do sejalice izuzetno skupe i mere se sa više hiljada evra.

Prebacivanje „vrućeg krompira“
Da je do poskupljenja došlo za Agrobiznis magazin je potvrdio i magistar Radovan Komad iz Majevica, servisa iz Bačke Palanke. Ova kompanija je jedna od retkih u Srbiji koja se bavi proizvodnjom priključnih mašina za poljoprivredu.
– U proteklom periodu je došlo do poskupljenja svih repro-materijala za više od 40 posto što je posledica kretanja cena na svetskom tržištu usled KOVID epidemije. Neophodno je da pratite dešavanja i u metalnoj industriji pa ćete uvideti da osnovni dobavljač svim metalnim industrijama (Železara Smederevo) već punih šest meseci radi sa smanjenim kapacitetom. Mi smo obavili minimalna povećanja cena i dalje predstavljamo lidera u Srbiji po odnosu cene i kvaliteta koji nudimo kada je u pitanju proizvodnja poljoprivredne mehanizacije – rekao je Komad.
Međutim, na dodatna pitanja koje smo mu poslali mejlom koliko su tačno u odnosu na 2019. i 2020. poskupeli njihovi proizvodi (prikolice, cisterne, sejalice…) nismo dobili odgovor. Do zaključenja ovog broja od gospodina Komada nismo dobili ni odgovor kako tumači to što su priključne mašine poskupele u trenutku kada je objavljena rang lista mladih poljoprivrednika i počela isplata subvencija za mehanizaciju i priključne mašine.

Šta kažu stručnjaci?

Kako za Agrobiznis magazin objašnjava agroekonomista Milan Prostran, sada se plaća danak propasti domaće poljoprivredne industrije, i ne vidi da će u skorije vreme moći da se kupi mehanizacija i priključne mašine po povoljnijih cenama.
– Uvek se nađe razlog za poskupljenje. Sada je to cena čelika, pa će biti uvećana cena električne energije i ko zna šta još. Mi smo nažalost upućeni na uvoz i lobi koji diktira šta će se i od koga uvesti. Domaća proizvodnja danas je svedena manje-više na nivo zanatske proizvodnje. Srpski poljoprivrednici plaćaju cenu propasti domaće proizvodnje poljoprivrednih i priključnih mašina i ne vidim da će u skorije vreme moći da se reši ovaj problem – kaže Prostran i dodaje da se, ponovo, sve lomi preko leđa seljaka.
– Bez mehanizacije se ne može, posebno zbog sve većeg nedostatka radne snage i sezonskih radnika. Ja se divim našim seljacima kako uspevaju da rade i poprave traktore koji su stari i po 30 i 40 godina. To nema nigde na svetu. Ali, kad nemate ozbiljnu, domaću industriju i serijsku proizvodnju mehanizacije i priključnih mašina onda plaćate cenu toga i tek ćemo je plaćati – dodao je Prostran.
Podsećamo, država subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašine do 50 posto od cene bez PDV, odnosno do 65 procenata za ruralne krajeve. Maksimalan iznos u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.00 odnosno 12.500 evra. Prema važećim cenama u oglasima plug košta 1.700 evra, teška drljača 2.800, tanjirača 2.800, dok su cene sejalica u zavisnosti od tipa, veličine i namene od 4.000 do 8.000 evra.