U nasledstvu nam je da mi sve ovo sami pravimo, za našu porodicu,da pravimo zimnicu.Naša zajednička ideja bila je da sve ovo što pravimo,pravimo bez konzervansa,aditiva,da pravimo i za naše prijatelje. Ljudi koji su dolazili kod nas u goste,oduševljavali su se ukusima naših proizvoda i hteli su da ih kupuju. Zajednička misao i želja bila nam je da se mi u nekoj daljoj budućnosti bavimo time, iako i dalje pored toga radimo.Počeli smo pre dve godine, sa prvih 100 tegli ajvara, priča nam Lela Petrović.

Lela i njen suprug Dragan su iz Raške, oboje rade u Domu zdravlja Raška,ali ipak primanja nisu dovoljna da se preživi u današnje vreme.Kada su počeli pre dve godine,deca su još bila na školovanju tako da je para uvek bilo malo.Nisu sedeli skrštenih ruku. Lela je jedinica i od svojih roditelja je nasledila oko 2, 5 ha zemlje a i Dragan ima imanje u selu Varevu kod Raške.

-Imamo zasade šljive, jabuke, imao i grožđe.Sve je to šteta da propada.Došli smo na ideju da osim ajvara pravimo i kompot od grožđa,džem od šljiva,sa i bez šećera.U početku nije bilo lako. Ja sam zdravstveni radnik,nisam puno znala o poljoprivredi,trebalo je početi,ali kao. Veliku pomoć sam dobila od drugarice koja radi u Ministarstvu poljoprivrede,ujedno je i novinar, stalno je na terenu,tako da nam je ona dosta pomogla oko registracije gazdinstva,kao da krenemo, dosta zna i kakva je situacija na tržištu, priča nam Lela.

-Pretplošle  godine smo aplicirali u opštini Raška , i dobili povrat za mašinu za ljuštenje parike i pakericu,taj povrat nam je puno značio,kao i pomoć Milene Savić koja radi u Opštini. Posavetovala nas je šta sve možemo i na šta sve imamo pravo.

-Nama na ovoj opštini potrebna je edukacija,ipak ima i dosta mladih ljudi koji bi ostali na selu, ili imaju roditelje na selu.Mi kao mali proizvođači trebalo bi da imamo neki vetar u leđa, ističe Dragan, i dodaje: Šteta je kad nešto imate, a to stoji i propada.Ne mogu da gledam da šljive propadaju, da se imanje zaparloži.