U Kamenici, kod Niša je  je početkom 2018.  godine osnovana  prva poljoprivredna socijalna zadruga u okviru Udruženja za lokalni razvoj „Kamenica“. Pomoć u formiranju ove zadruge pružili su Nemačka organizacija za saradnju – GIZ i nemačka humanitarna organizacija Help.

Članovi prve poljoprivredne socijalne zadruge su iskoristili priliku da se registruju u skladu sa članom 11 novog zakona o zadrugama koji predviđa tu organizacionu formu.

Uspostavili smo proizvodni pogon u selu Kamenica i namera nam je da proizvodimo sopstveni brend, ali bismo 50 odsto naših kapaciteta posvetili zapošljavanju mladih na selu. Ideja je da prva poljoprivredna socijalna zadruga prepoznaje mlade koji imaju zemlju i resurse za povrtarsku odnosno voćarsku proizvodnju i da im proizvodimo proizvode poput džemova, premaza, preliva, kako bi im omogućili da i oni zarade malo više kao naši kooperanti.

U organizaciji Zadružnog saveta južne Srbije, uz podršku podorganizatora Info Tima Logistika Novi Sad i medijskim pokroviteljstvom Društvom agrarnih novinara (DAN),  u Domu vojske Srbije u Nišu, na izmaku miholjskog leta, održan je festival zadrugara juga Srbije – „Miholjdanski sabor zadrugarstva“. Drugog dana novinari su posetili ovu zadrugu.

– Cilj rada ove zadruge je da povežemo mlade sa ovog područja koji proizvode voće i povrće i podstaknemo ih da ga isporučuju zadruzi, gde će biti prerađeno u ukusne sokove, džemove i namaze. Ideja je da mi njima kao  socijalno odgovorna zadruga plaćamo više za isporučene proizvode, odnosno da ih tretiramo kao nekoga ko kreditira preradu isporukom svog voća i povrća,  istakao je  Dejan Mitić, predsednik Upravnog odbora Udruženja za lokalni razvoj „Kamenica“.

Umesto da proda kilogram višnje za 30 dinara neki mladi čovek može da ih preradi, napravi sok i tako na tom kilu zaradi 60 dinara. Naravno, moraće da garantuje kvalitetnu sirovinu, odnosno da primenjuje odgovarajuće standarde – ističe Mitić.

U proteklom periodu su ostvarili saradnju sa Zadružnim savezom, realizovali su par projekata i naročito su fokusirani na saradnju  sa akademskim sektorom kako bi pomogli Zadružnom savezu, uparivanjem sa akademskim ustanovama, kao na primer sa  fakultetetom Primenjenih nauka u Nišu, koji imaju smerove moderne tehnologije hrane, svega onoga što je dobro za zadrugu. Organizovali su jedan projekat gde su obišli pet zadruga zajedno sa studentima i profesorima i radili  na realizaciji konkretnih rešenja, kada su u pitanju pokretanje sušare i ispunjavanje osnovnih uslova. Iskustvo kaže, da polovina Evrope funkcioniše kroz formu organizovanja Zadruge. Naš sagovornik je bio u poseti Portugalu i uverio se da i kod njih funkcioniše zakon o zadrugama i oni žele da postanu lideri u socijalnim inovacijama u EU i prošle godine su privukli oko 150 miliona evra za svoje inovacije na osnovu zakona o zadrugama.

U Srbiji su otvorene još dve socijalne zadruge, kako nam je istako Dejan Mitić.

Naš sagovornik je istakao da mladi sve više odlaze sa sela, i zato oni pokušavaju da ih zadrže. Međusobno povezivanje onih koji žive u ruralnoj sredini a bave se poljoprivredom moglo bi da doprinese da se oni tu zadrže. Važno je i da se edukuju kako da unaprede proizvodnju, kako da brendiraju svoje proizvode, ali i da ih što uspešnije prodaju. Posebno naglašava važnost uključivanja civilnog sektora u projekte kojima se podstiče lokalni razvoj, jer je to, kako kaže, sektor od nekoliko desetina hiljada udruženja u kojima ima i znanja i kapaciteta da se mnoge stvari u društvu promene nabolje.

Socijalna zadruga, prema Mitićevim rečima, ima obavezu da 50 odsto svog prihoda uloži u socijalne ciljeve po želji članstva. Oni deo novca ulažu u stvaranje sopstvenog brenda pod nazivom Art of flavours (umetnost ukusa). Trenutno se u paleti njihovih proizvoda nalaze džem od jagode i džem od jabuke s cimetom, koji se, osim u klasičnom staklenom pakovanju, prodaju i u tubi. Neobičnim pakovanjem pokušavaju da isprovociraju potrošače i nateraju ih da ih upamte, jer novca za neki ozbiljniji marketing trenutno nemaju.

– Prihodi koje donosi brend su još uvek mali, ali imamo želju da od ove godine finansiramo sopstveni program podrše mladim poljoprivrednicima. Želimo da im omogućimo da kod nas uslužno prerađuju svoje voće i povrće. Imamo objekat, pasirke, malu hladnu komoru, solarnu sušaru, seckalice, pakerice, a sve to kupljeno je pomoću sredstava koja su nam obezbedili GIZ i Help. Takođe, uz podršku Zasada za budućnost Delta fondacije kupili smo dve specifične mašine – punilicu i pertlašicu za tube. Cilj je da ih podstaknemo da naprave svoj proizvod i da ga kasnije promovišu na tržištu, kaže Mitić.

Proizvodi prve poljoprivredne socijalne zadruge trenutno mogu da se vide i kupe na sajmovima i izložbama širom Srbije.